SUNET

Email this to someoneShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterPin on PinterestPrint this page

..Štokholm noću, Švedska

 

Neku noć iza akšama zove me ženin dajdžić iz Šveske.

–Bogati,reko’,Hamo jel’ ti onaj mali još nako hašarijast?

–Jašta je moj Uzeire, k’o da je šejtan,naletosum, u njega uš’o,ne mogu mu ništa.

–Pa što ga malo ne ošineš, moj Hamo?

–Bi’ ja da smijem,kad bi čule komšije da plače odma’ bi me prijavile i jamili bi mi ga.Nego, ja njega odvedem u banju, odvrnem dobro vodu i spucam mu koji šamar.Kad me komšije pitaju, šta ti je ono mali plak’o ja im kažem ne voli se kupat’ pa plače.

Meščini k’o da je u ovaj vakat izašlo sve naopako,pa ovi što su zulum i belaj činili i sebe i svoje namirili,sad mirno spavaju, a kod poštena insana neće san na oči.

Tako i u mene neku noć, a nakih misli,Alahselamet.

Naumpade mi i o naj Hamo iz Šveske,kontam,što li mu je onaj mali’ hašarijast,more bit’ što ga nije osunetio.Reko’ odo’ ga sad zvat’ da ga pitam.Kaže Hamo:

–Uzeire,otkud tebe ‘vako kasno.Reko’,tako i tako.More bit’ si ti u pravu.U mene ona mahnita žena ne dade,kaže,žao joj ga sunetit’.Prođe hefta,jal’ dvije,zove me Hamo,kaže:

–Uzeire, osunetio sam malog i moreš mislit šta je bilo?

–Ne znam, moj Hamo,oklen ću znat’.Beli se sad mali smirio?

–Ma jok,bolan,Uzeire.Dolazio mi svijet na sunet i kako je u nas običaj davali mu pare.Onaj moj jaran Sake izvadio 500 Kruna,veli malom, da vidim ćunu pa’š ovo dobit’.

Kad je mali poš’o u školu pohvali ti se on učiteljici da je dobio pare od čike kad mu je pokazo ćunu.Učiteljica nadigla galamu,prepala se,mislila pedofil.Džaba što joj je moj mali govorio ne zove se on Pedofil nego Sabit, ona ti zovne policiju.I moj ti je Sake proveo noć u prdekani dok nismo dokazali Švedima šta je bilo.Vratim se u krevet i nastavim dumat’, šta li mu je to pedofil?

Sutradan, pitam ja mog Hiketa, reko’:

–Hikmete, sine, znadeš li ti za ove pedofile?

–Pa zar nisi već ogugl’o, veli on meni.

–Ko bi ogugl’o na te peksine i poganćere…

–Ma nije to ba dedo, joj tebe.

I pokaže ti on meni kako se Ogugla, a bolje da nije.Moj brate, na ovom Dunjaliku hejbet poganluka,peksina i zijančera, sve otišlo u helać.Bilesi i u nas.Kaže, faćaju i hapse đuturume koji traže zinaluk sa maksumima.Tobejarabi,tobestakfirula,namah se sjetih kako su se naše nane udavale.

Moja nana Subhija se ukrala sa česme nad Kovačima.

Nije joj bilo ni 14.Ostavila i đugum i leđen i ošla za Atifa.Nije bio ni dvajest godina stariji od nje.Izašla ja da se poigram sa djecom, a svekrva ti za mnom:

„Ulaz u kuću, snaha, nije to više za tebe“.

Kona Arifbegovica vazdan je pripovjedala kako su je dali  za Arif-bega kad joj je bilo 12.Veli, ja ponijela krpenu lutku, volila se igrat sa njom.

Sve nešto dumam, jel’ to isti ovaj zinaluk il’ je ono bio drugi vakat?

Izvor:Kemal Čopra-Hadžibeg,SA

215 Posjeta 4 Posjeta danas
Email this to someoneShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterPin on PinterestPrint this page

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.

*