SEMKA TORLAK: OBLUTAK

U kaldrmi jedan oblutak

leži dugo, dugo…

Ne daju mu da se odmori

mnoga stopala prolaznika.

Lice mu stalno bruse, dotjeruju,

Kiša ga često umiva

i suncu bjelinu ostavlja.

U novoj ljepoti oblutak pohode mnogi;

Mravi ga miluju laganim hodom;

Djeca mu lice šarama krase;

Grube potpetice neke dame

ostave trag ljubomore.

Oblutak sniva novu ljepotu,

iščekuje novu kišu, sunce, mrave…

 

JEDNOM KAD UĐEŠ U OVU SOBU

 

Jednom,kad me više ne bude,

sine, kad čuješ plač svoga djeteta,

iz ugla sobe,

čućeš moj glas-

 

Na staroj orahovini,

naći ćeš tragove

mojih dodira.

 

Moj miris će tada nestati-

Disat ćete vi

i s vama trešnja pod prozorom.

 

Sine, ne uplaši se ako vidiš

da se kaldrmi,samo,

pomiče kamenje.

 

Izvor:Semka Torlak-„Kamen u kaldrmi“,SA 1999.

Izbor:Kemal Mahić

.

273 Posjeta 1 Posjeta danas
News Reporter