Sayyed Jawad Ameli,veliki mujtahid,večerao je kada je neko pokucao na njegova vrata.Bio je to sluga njegovog gospodara,Ayatullah Sayyed Mehdi Bahrul Uloom,koji reče:
„Tvoj gospodar ma šalje po tebe i želi da odmah dođeš.upravo je sjeo za večeru ali odbija jesti dok te ne vidi.“
Nije bilo vremena za gubljenje.Sayyed Jawad Ameli ostavi svoju večeru i pohita Ayatullah Bahrul Uloomovoj kući.Dok je ulazio,gospodar ga prijekorno pogleda i reče:
„Sayyed Jawad!Ti se ne bojiš Allaha!Zar te nije stid pred Allahom“!
Ovo silno iznenadi Sayyed Jawada jer se nije mogao sjetiti da je uradio išta što bi ozlojedilo njegovog gospodara.
On reče:“Neka me moj gospodar uputi u moju pogrešku“.
Ayatullah Bahrul Uloom odgovori:“Ima već sedam dana da su ti komšija i njegova familija bez brašna i riže.Pokušao je kupiti malo datula u prodavaonici,ali mu je trgovac odbio dati na veresiju.Vratio se kući praznih ruku,a familija nema ni mrve hrane u kući.“
Sayyed Jawad je bio zatečen:Allaha mi,reče,“nisam to znao“.
„To me još više ljuti.kako možeš ne znati ništa o svom komšiji?Ta nevolja traje već sedam dana,a ti mi kažeš da nisi znao.A da si znao i ignorirao ga iako znaš,ne bi tad ni bio musliman“dodade Ayyatullah Uloom.
Zatim reče Sayyed Jawadu da uzme sva jela ispred njega i odnese ih svome komšiji.
„Sjedi sa njim da jedeš da ga ne bi bilo stid.I uzmi ovaj novac za njegove buduće troškove.Stavi ga ispod jastuka,ili tepiha,da ga ne poniziš,i obavijesti me kad sve to uradiš jer do tada neću ni ja jesti.Za mene nije čovjek onaj ko mirno spava dok mu komšija spava gladan“
Uzvišeni poslanik Muhammad(Mir neka je s njim).
Izvor:Učiti živjeti zajedno