S obzirom da živimo u izuzetno seizmički aktivnom području, gde se podrhtavanje tla dogodi oko hiljadu puta u godinu dana,portal Buka je pokušao da sazna da li BiH u skorijoj budućnosti prete razorni zemljotresi, ali i koliko su građevine, i stare i nove, otporne.
Takođe su proverili kojoj meri se poštuju građevinski standardi i koliko su isti usklađeni sa gradnjom na trusnom području
U poslednjih dvadesetak dana, snažni zemljotresi pogađaju zemlje koje su geografski blizu Bosne i Hercegovine.
Tako je Skoplje, glavni grad Makedonije, prošle nedelje zadesio veliki broj snažnih potresa u kojima je povređeno oko 100 ljudi. Oni stariji koji se još sećaju katastrofalnog zemljotresa iz 1963. godine, kada je ovde poginulo više od 1.000 ljudi, strahovali su da se tragedija opet ne ponovi.
Ponovo snažan i razarajući bio je zemljotres koji je 24. avgusta pogodio centralnu Italiju, ostavljajući za sobom brojne ljudske žrtve, pustoš i bezbroj srušenih zgrada.
Snežana Cvijić – Amulić, načelnik Odeljenja za opservatorsku seizmologiju u Hidrometeorološkom zavodu RS, tvrdi da je BiH geografski smeštena u zoni sučeljavanja dve velike tektonske ploče – sa jedne strane afričke koja gura evro-azijsku i jednim delom se povlači pod nju.
Iz tih razloga zemlje u zoni Mediterana spadaju u zemlje sa visokim seizmičkim hazardom, jer se u toj oblasti javljaju jači zemljostresi sa katastrofalnim posledicama, kao što je bio i zemljotres u Centralnoj Italiji jačine 6,2 stepena Rihterove skale.
Banjaluka može očekivati zemljotres jačine onog iz 1969. godine
S obzirom da još uvek ne postoji dovoljno veliki rentgen aparat kojim bi se snimila zemljina unutrašnjost, osnovne karakteristike seizmičnosti definisane su na osnovu podataka o zemljotresima koji su se dogodili u prošlosti i onih zemljotresa van teritorije BiH, a koji na teritoriji BiH ostvaruju značajne efekte.
Zone sa najvišim seizmičkim hazardom na teritoriji BiH su banjalučka zona i zona južne Hercegovine, te se u tim seizmogeim zonama mogu očekivati i najjači zemljotresi, jer su se kroz istoriju upravo tu i dešavali.
– Najjači evidentirani zemljotres koji se dogodio na prosturu BiH jeste onaj koji je 27. oktobra 1969. godine pogodio Banjaluku, a čija je jačina bila 6,6 stepeni Rihterove skale. Upravo zemljotres takve jačine možemo i očekivati. Kada će se desiti, to niko ne zna. Prognoza za zemljotrese ne postoji – rekla je ona.
Iako je reč o prirodnom procesu, na koji čovek ne može da utiče, projektovanjem i gradnjom bezbednih objekata može se preživeti.
A koliko su objekti otporni i sigurni, najbolje bi bilo da se nikada ne sazna putem zemljotresa. Naime, građevinski stručnjaci sa kojima su razgovarali kažu da veliki broj postojećeg fonda zgrada u naš0j zemlji ne zadovoljava neke od osnovnih principa projektovanja i građenja seizmički otpornih objekata. Izostaje kontrola, kako na gradilištu, tako i u toku same gradnje.
Gradnja seizmički otpornih objekata, zna li se za to u BiH?
Naučni saradnik u Institutu za ispitivanje materijala i konstrukcija Republike Srpske mr Anđelko Cumbo, inžinjer građevinarstva kaže da su naročito ugrožene zidane zgrade, jer su pored nedostatka pri građenju, vremenom dodatno oslabile zbog lošeg održavanja i destrukcije materijala.
Takve zgrade su najčešće nedovoljno otporne i kriju u sebi potencijalne opasnosti različitog stepena u slučaju budućih zemljotresa.
Posebno je loša situacija kada je reč o praksi nadzidavanja zgrada, koja je bila aktuelna u Banjaluci početkom prošle decenije. Kod ovih nadogradnji, urbanističko tehnički uslovi su najčešće bivali prilagođeni željama investitora, a i projektanti su se takođe “prilagođavali” tim željama.
Što se pak novih objekata tiče, one bi trebale biti kvalitetnije od starih, ali je i njihova gradnja propraćena nizom nedostataka.
Pri projektovanju se načešće u prvi plan stavljaju želje investitora, što u startu dovodi do mnogobrojnih konstruktivnih problema. Često prizemlje bude “očišćeno” od zidova i stubova, tzv. fleksibilno prizemlje, za razliku od krutih spratova koji su “natrpani” zidovima, što može da dovede do sloma konstrukcije u nivou prizemlja.
BiH još uvek bez standarda za gradnju na trusnim područjima
I dr Naida Ademović, dipl. inž. građevinarstva i profesorka na Građevinskom fakultetu u Sarajevu, takođe ističe da ima mnogo propusta kako u gradnji novih, a još više kod objekata izgrađenih između 50-tih i 80-tih godina prošlog veka, bez primene bilo kakvih seizmičkih propisa.
U bivšoj Jugoslaviji, prvi privremeni pravilnik za projektovanje u seizmičkim područjima donesen je tek 1964. godine. Katastrofalni zemljotresi koji su se desili u Skoplju (1963), Banjaluci (1968), te Crnogorskom primorju (1979), jasno su pokazali nedostatke i greške prilikom projektovanja i izgradnje ovih konstrukcija.
Stoga je 1981. godine donet Pravilnik o tehničkim normama za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima, koji ima dosta strožije uslove u odnosu na prvi pravilnik.
U evropskim zemljama se još 1975. godine primenjuju pravila za projektovanje i gradnju na trusnim područjima, takozvani Evrokodovi. Evrokod 8 i Evrokod 6 stigli su i do BiH, ali još uvek nisu pravomoćno propisani.
I na kraju možemo da zaključimo da se po ovom pitanju mora mnogo toga preduzeti, a pre svega pooštriti kontrole na svim nivoima, zavesti red kod izgradnje objekata, ali i uvesti evropske standarde.
dnevno24.com