Aprilsko sunce nije škrtarilo na svojoj toploti dok je svojim toplim zrakama grijalo malu mahalu pod Glavicom.U avliji ispod krošnje stare kruške Husein je otkivao kosu.Ponekad bi popustio čekić iz ruke da povuče dim cigarete .Povlačeći dim iz cigare gledao je gore ka Glavici .Detonacije i pucnjava koje su dolazile odozgo su od podne bivale sve glasnije..Husein odhuknu i prošapta,uh djeco moja da vam je Allah na pomoći.Hadzija Began izašao na kapiju i gleda u pravcu glavice,a Husein ga gleda ispod svoih naočara.
Kako je Begane,jesi li ozdravio priupita.A tu si Huso brate,a ja i nevidim te,osluškujem gore od jutros pucnjava ne prestaje.Navalili dušmani haman na naše pa ne odustaju..A dobro sam,malo još noge me bole ,a ko gripa proće moj Huso ,da nas gore zlo ne zadesi kako je krenuli.Husein uze čekić pa prije no što krenu da otkiva kosu opet podiže glavu.Eh moj Bego bit će nako kako je Allah odredio,bit će šta će bit.Eno Miralem u mene jutros došo odozgo,prljav i mrgav.Onako u uniformi zaspo u ljetnoj kuhinji,samo malo što je jeo .A moj Huso i moj Adnan je gore evo treći dan,eno hanuma ne slazi sa sedzade ,samo dovi.Šta ćemo oboica da im se šta desi,kud smo dospjeli vaki bolesni moj Huso govorio je Began nekako odhukujući kao da ide uz brdo..Jah šta ćeš reče Husein i nastavi otkivat kosu,kao da ga to nekako smiruje.
Kroz zvuk čekića od metal kao da je čuo neko dozivanje, za tren presta sa kuckanjem i podiže glavu. Ponovo pogleda ka Beganu, jel ono tebe neko doziva Bego doviknu .Ne znam reče Bego, čujem al ne mogu razaznat. Uskoro se iz krivine pojavila Idrizova najmlađa kćerka. Ooooo Begooo, Beganee, zvala je. Bego je prekide, evo me bona tu sam kod Huse, šta je bilo . Ona onako zadihana nasloni se da uzme zraka. Poslo me kapetan Idriz, eno ti donijeli tvog Adnana ranjenog, neda prić nikom traži tebe. Began onako u šoku skoči sa Huseinovih stepenica i krenu uz cestu, a onda se okrenu, jel ga plaho ranilo šćeri. Cura onako još naslonjena na ogradu klimnu glavom, a onda brzo reče, priča on al samo tebe traži. Began se okrenu i žurno nastavi i brzo zamače za krivinu..
Husein odhuknu, taman što je krenuo u kuću začu kapiju kako se otvara. Husein se okrenu i ugleda Idriza na kapiji. Selam Huso kako si. Evo dobro je Idrize, spram godina dijete. Kreno u kuću da zovnem hanumu da priđe tamo do Rabije, javiše ranilo Adnana njihovog. Jest Huso sad sam poslo po Begana, Adnan traži da vidi oca, a bit će dobro. Izgubio je mnogo krvi. Evo sad će sanitet ih za Tuzlu vozit samo da ih previju. Ranilo nam je 8 momaka Huso, nakastile komšije da prođu danas. Zato sam i došo po Miralema. Samo što je progovorio Miralem se stvori na vratima, ko je to ranjen komandire upita. Adnan, Suad i još par momaka. Evo me Idrize samo čizme da uzmem. Hajde brate eno kombi čeka, pokupićemo sve što je došlo jutros na odmor. Stari Husein je samo stajao i ćutke gledao. Miralem se izljubi sa majkom i zagrli oca: “Eto stari vidimo se ako Bog da”, reče Huseinu tapšući ga po leđima. Mati je plakala na pragu dok je on izlazio na kapiju. Husein doviknu nekako drhtavim glasom: “Čuvaj se dijete, čuvaj se”. Miralem samo mahnu rukom ulazeći u kombi. Husein je gledao za kombijem dok je odmicao iza krivine. Pogleda u ženu koja je plakala. Hajde jami bona vratiće se ako Bog da. Da uzmemo abdest i klanjamo, a ti hajd onda idi tamo do hadžinice vidi kako je, javili su da je Adnan ranjen…
To popodne je nekako jedva prolazilo, Husein se šetao tamo amo po avliji, nešto mu nije dalo mira. Uđe u hodnik da pogleda na sat, bilo je prošlo pet sati. Gore na Glavici je sve odjekivalo, kao ljetnja grmljavina. Huso uze cipele obu ih i izađe na kapiju. Nekuda je krenuo a da ni sam nije znao kuda. Nekih 50 metara od komande ugleda Begana koji je išao prema njemu. Nije ni čekao da stigne do njega upita ga: “Šta ima hadzija kako je Adnan, jel dobro?” Began zastade nekako zbunjen, dobro je odgovori, previli su ga , priključili infuziju i odvezli su ga za Tuzlu. Pa šta si se onda ukopo tu reče Husein, fala Allahu kad je tako. Began je i dalje stajao i bulji u njega, potpuno izgubljen. Onda nekako jedva progovori, tebi Huseine nije još javljeno? Šta mi nije javljeno hadzija, šta se desilo govori bolan? Miralem tvoj Huso, šta Miralem Begane bolan, šta se desilo reci božiji čovječe. Began ponovo kao da uze zraka, Miralema tvog dovezli Huseine, Miralem je poginuo. Oko Huseina se sve okrenu, dohvati se za ogradu da ne padne. Šta bolan poginuo, šta pričaš Begane. Stani malo Huso, de malo sjedi. Husein ga odgurnu i brzo krenu prema komandi. Gore pred komandom je stajalo par ljudi, svi se okrenuše i pogledaše ga kad je ulazio. Husein viknu, gdje mi je dijete. Jedan od ljudi se otrgnu, stani Huso, sjedi malo ovdje. Huso ga presječe pogledom, govori bolan gdje mi je dijete. Čovjek ćuteći skrenu pogled ispod kuće. Husein pogleda u tom pravcu i vidje tri tijela pokrivena ispod kuće dekama. Otrže se od čovjeka i krenu u pravcu reda breskvi . Iako su bili pokriveni potpuno Husein je poznao Miralemove čizme. Otkri deku i čučnu. Izgledao je kao da spava. Husein ga pomilova po glavi, sklanjajući mu smeđe uvojke sa čela. Husein je grcao u bolu, u bolu je dozivao sinovo ime. Ponavljao je držeći njegovu ruku, dijete moje, uh dijete moje. Vjetar iznad njih se zaigrao u krošnjama breskvi i u momentu sasu na njih hiljade latica behara. Husein je stiskao sinovu ruku na svoje grudi, a gore na Glavici su i dalje odjekivale jake detonacije .
Po ritmu detonacija sipale su breskve svoj behar po šehidima.
Sipao je behar tog 13.4.94 godine.
Sipa behar i danas 13.4.2020 godine.
Bosne je bilo i tada, ima je i sada i bit će je do sudnjeg dana.