Braćo i sestre u islamu! Tema današnje hutbe je Blagost u srdžbi. Ista zavrijeđuje posebnu pažnju, jer je blagost poslaničko svojstvo i svojstvo iskrenih mu'mina, a isto sve više iščezava iz prakse ljudi.
Kaže Allah, dželle še'nuhu, u 133. i 134. ajetu Sure Alu Imran:
وَسَارِعُوا إِلَى مَغْفِرَةٍ مِنْ رَبِّكُمْ وَجَنَّةٍ عَرْضُهَا ٱلسَّمـٰواتُ وَٱلأرْضُ أُعِدَّتْ لِلْمُتَّقِينَ(133) ٱلَّذِينَ يُنفِقُونَ فِى السَّرَّاءِ وَٱلضَّرَّاءِ وَٱلْكَـٰظِمِينَ ٱلْغَيْظَ وَٱلْعَـافِينَ عَنِ ٱلنَّاسِ وَٱللَّهُ يُحِبُّ ٱلْمُحْسِنِينَ(134)
Požurite oprostu Gospodara svoga i Džennetu prostranom kao nebesa i Zemlja, pripremljenom za one koji se Allaha boje,(133) za one koji i kada su u obilju i kada su u oskudici udjeljuju, koji srdžbu savlađuju i ljudima praštaju, a Allah voli one koji čine dobra djela.(134)
Blagost je braćo i sestre, svojstvo svih Allahovih, subhanehu ve te'ala, poslanika i ona je bila prepoznatljiva vrlina i Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, koji je naš najbolji uzor.
Kaže Allah, dželle še'nuhu, u 159. ajetu Sure Alu Imran:
فَبِمَا رَحْمَةٍ مِنَ اللَّهِ لِنْتَ لَهُمْ وَلَوْ كُنْتَ فَظًّا غَلِيظَ الْقَلْبِ لاَنفَضُّوا مِنْ حَوْلِكَ فَاعْفُ عَنْهُمْ وَاسْتَغْفِرْ لَهُمْ وَشَاوِرْهُمْ فِي الْأَمْرِ فَإِذَا عَزَمْتَ فَتَوَكَّلْ عَلَى اللَّهِ إِنَّ اللَّهَ يُحِبُّ الْمُتَوَكِّلِينَ
Samo Allahovom milošću ti si blag prema njima, a da si osoran i grub, razbježali bi se iz tvoje blizine. Zato im praštaj i moli da im bude oprošteno i dogovaraj se s’ njma! A kada se odlučiš, onda se pouzdaj u Allaha, jer Allah zaista voli one koji se uzdaju u Njega.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sa Zejdom ibn Harisom odlazi u Taif sa ciljem pozivanja u islam, gdje ostaje deset dana, ali niko od stanovnika Taifa ne prihvata njegov poziv, već ga napadaju i protjeruju. Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, napuštao Taif, mušrici su ga vrijeđali i gađali kamenjem. Neko ga je pogodio kamenom u tetivu iznad pete, pa mu je potekla krv i natopila mu obuću. Zejd ibn Haris, radijallahu anhu, ga je štitio svojim tijelom. Na izlazu iz Taifa su se sklonili u jednu bašču, a nakon što su malo predahnuli Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, upućuje dovu:
اللَّهُمَّ إِلَيْكَ أَشْكُو ضَعْفَ قُوَّتِي وَقِلَّةَ حِيلَتِي وَهَوَانِي عَلىَ النَّاسِ, يَا أَرْحَمَ الرَّاحِمِينَ. أَنْتَ رَبُّ الْمُسْتَضْعَفِينَ، وَأَنْتَ رَبِّي.. إِلىَ مَنْ تَكِلُنِي؟ إِلىَ بَعِيدٍ يَتَجَهَّمُنِي أَمْ إِلىَ عَدُوٍّ مَلَكْتَهُ أَمْرِي؟ إِنْ لَمْ يَكُنْ بِكَ غَضَبٌ عَلَيَّ فَلاَ أُبَاليِ، غَيْرَ أَنَّ عَافِيَتَكَ هِيَ أَوْسَعُ ليِ.. أَعُوذُ بِنُورِ وَجْهِكَ الَّذيِ أَشْرَقَتْ لَهُ الظُّلُمَاتُ، وَصَلَحَ عَلَيْهِ أَمرُ الدُّنْيَا وَالْآخِرَةِ أَنْ يَحِلَّ عَلَيَّ غَضَبُكَ, أَوْ أَنْ يَنْزِلَ بِي سَخَطُكَ، لَكَ الْعُتْبىَ حَتَّى تَرْضىَ وَلاَ حَوْلَ وَلاَ قُوَّةَ إِلاَّ بِكَ..
„Allahu, Tebi se obraćam zbog slabosti snage svoje, zbog nemoći u djelovanju i zbog slabog uticaja među ljudima. O Ti Najmilostiviji! Ti si Gospodar nemoćnih, Ti si moj Gospodar! Kome me prepuštaš?! Onome ko je daleko i ko me dočekuje namrštena lica ili neprijatelju koji je blizu, ali si mu Ti dao vlast, pa može da odlučuje o meni… Allahu, ako Ti nisi srdit na mene, onda ja za sve ove patnje ne marim, jer mi je najvažniji Tvoj oprost. Utječem se svjetlu Tvoga lica, pred kojim su obasjane tmine i na kojem počiva i ovaj i onaj svijet, od toga da na mene spustiš Svoju srdžbu ili da me zadesi Tvoja kazna! Tebi se priklanjam, da Ti budeš zadovoljan, a nema snage niti moći, osim uz Tvoju moć!“
U ovoj dovi naglašena je Poslanikova, sallallahu alejhi ve sellem, zabrinutost za islam i muslimane, ali i to da mu je Allahovo, dželle še'nuhu, zadovoljstvo najvažnije i da zbog toga ne mari za nedaćama koje podnosi.
Nakon što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, proučio dovu, dolazi mu Džibril, a sa njime je bio Melek brda koji mu reče:
“إِنْ شِئْتَ أَنْ أُطْبِقَ عَلَيْهِمُ الْأَخْشَبَيْنِ (جَبَلاَنِ فِي مَكَّةَ) فَعَلْتُ؟” فَقَالَ النَّبِيُّ صَلىَّ اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: “بَلْ أَرْجُو أَنْ يُخْرِجَ اللهُ مِنْ أَصْلاَبِهِمْ مَنْ يَعْبُدُ اللهَ لاَ يُشْرِكُ بِهِ شَيْئًا” ثُمَّ دَعَا قَائِلاً: “اللَّهُمَّ اهْدِ قَوْميِ فَإِنَّهُمْ لاَ يَعْلَمُونَ “.
„Ako hoćeš, da na njih sručim dva brda (dva brda u Meki), učiniću to?!“ Reče Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Želim da Allah iz njihovih kičmi izvede one koji će robovati Allahu i neće mu činiti širk.“ Potom je proučio dovu: „Allahu, uputi moj narod, jer on ne zna!“ (Buharija)
Braćo i sestre, nećemo naći na Zemlji nekoga ko je više podnosio zulum i ko je više podnio tereta na polju da've od Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. On je svakodnevno podnosio mnoge neprilike; mušrici su ga nazivali lašcem, bacali su mu pred vrata i na put kojim je išao trnje, na njegov vrat su bacali ponutricu zaklanih ovaca, oni su ga zajedno sa ashabima izolirali nekoliko mjeseci, gađali su ga kamenjem i bili spremni da ga u noći Hidžre ubiju, a on, sallallahu alejhi ve sellem, nakon oslobađanja Meke, klanjanja dva rekata u Kabi i Tavafa oko Kabe, sjeda u Haremu Kabe i dok su pogledi bili uprti u njega, on kazuje svoje poznate riječi:
يَا مَعْشَرَ قُرَيْشٍ، مَا تَظُنُّونَ أَنِّي فَاعِلٌ بِكُمْ؟ قَالُوا: خَيْراً، أَخٌ كَرِيمٌ وَابْنُ أَخٍ كَرِيمٍ، قَالَ: فَإِنِّي أَقُولُ لَكُمْ مَا قَالَ يُوسُفُ لِإِخْوَتِهِ: لَا تَثْرِيبَ عَلَيْكُمُ الْيَوْمَ، اذْهَبُوا فَأَنْتُمُ الطُّلَقَاءُ
„O skupino Kurejšija, šta misite šta ću sa vama uraditi?“ Rekoše: „Dobro. Plemeniti brat i sin plemnitog brata!“ Reče: „Ja ću vam reći isto što je rekao Jusuf svojoj braći: “Ja vas sada neću koriti. Idite, slobodni ste!“
Zejd ibn Seane je htio iskušati Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, time što se u prethodnim knjigama spominje opis Allahova Poslanika, da njegova blagost preteže srdžbu, te da osorost još više povećava njegovu blagost. Došao je Zejd, prije nego je prihvatio islam, da traži svoj dug od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Grubo je povukao njegov ogrtač i obratio mu se osorim riječima: “Zaista vi sinovi Abdu-l-Muttaliba odugovlačite vraćanje duga.” Omer, radijallahu anhu, ga žestoko ukori, dok se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, smiješio, pa reče: „Omere, meni i njemu je bilo potrebnije nešto drugo, a ne to. Meni si trebao narediti da mu lijepo vratim dug, a njemu da lijepo traži svoj dug.” A zatim dodade: “Ostalo je još tri dana do isteka roka za vraćanje duga.“ Potom je naredio da mu se vrati njegov dug i još 20 pregršti više za strah koji je pretrpio, zbog žestoka govora Omera, radijallahu anhu.
Braćo i sestre, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas u hadisu koji bilježi imam Ebu Davud podučava:
عَنْ جَرِيرٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:”مَنْ يُحْرَمُ الرِّفْقَ يُحْرَمُ الْخَيْرَ كُلَّهُ.” (أبو داود)
Prenosi Džerir, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko bude uskraćen od blagosti uskraćen je od svakog dobra. (Muslim)
A u predaji koju bilježi imam Ahmed stoji:
عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “إِنَّ اللَّهَ رَفِيقٌ يُحِبُّ الرِّفْقَ وَيُعْطِي عَلَى الرِّفْقِ مَا لَا يُعْطِي عَلَى الْعُنْفِ (أحمد)
Prenosi Alija ibn Ebi Talib, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Allah je blag i voli blagost i daje za blagost ono što ne daje za silu!“ (Ahmed)
Braćo i sestre, izvršavajmo sve naše obaveze, a posebno vodimo računa o propisanim namazima, čuvajmo džemat, slijedimo sunnet Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, budimo blagi i čuvajmo se pohlepe i u svakom trenutku budimo spremni za smrt i polaganje računa na Sudnjem danu!
Molim Allaha, dželle še’nuhu, da nas učvrsti na putu islama, da obespravljene ljude, a posebno našu braću u Palestini i Siriji spasi zuluma zulumćara i da im skoru pobjedu, da nas učini istinskim sljedbenicima sunneta i okiti nas svojstvom blagosti, da našu djecu i potomke učini radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, da nam na Sudnjem danu oprosti grijehe, sakrije naše sramote, ukabuli dobra djela, sačuva džehennemske vatre i da nas u obećanim džennetima obraduje društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!
وَ السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللهِ!