In memoriam:
Nelson Rolihlahla Mandela (1918-2013)
“Moj ideal je onaj, ideal jednog slobodnog i demokratskog društva.
Nadam se da ću imati sreće,dugo poživjeti i to dočekati ?.
Ali ako je potrebno,
to je ideal za koji sam sreman umrijeti “.
( Nelson Mandela )
U sudskoj palači,
Pretoria 20.april 1962.
A part Ted,ils étaient tous là…
( Osim Teda, svi su bili tu…)
Došli su šefovi država sadašnji i bivši. Bili su tu – skoro – da odaju poslednju počast Nelsonu Mandeli “ Madibi ” južno-afričke nacije.
I među njima neumorni protivnici apartheida nepravedno ne priznati,među kojima Georges W. Bush,bivši predsjednik Etats-Unis (USA).
Dok je njegov otac podržavao Pretoriju kljunom i kandžama protiv Mandelinih đavola, satana komunista,njegov sinčić je imao kuraž
i uvjerenje .Tako je 2008,osamnaet godina posle oslobođenja šefa ANC, (African National Congress) Bush skupio snagu i junački skinuo
Mandelino ime sa liste terorista
za kojima traga FBI. Tako petnaest godina poslije prijema Nobelove nagrade za mir,bivši južno-afrički
predsjednik je opran
od optužbi i svih sumnja. Triple ban pour l’Amerique ! (Trodupli poraz za Ameriku,njene ukaze i zakon).
David Cameron je 2006 tražio pardon za njegovu Konzervativnu stranku (UK)
zbog njenih zabluda i greški prema Južnoj Africi.
Ali sigurno Cameron je imao emotivno sjećanje za Maggie Thatcher- čijim se naslednikom deklarirao-koja je lijepo proklamirala
da apartheid služi da se nebi oni ”Crnci sami između sebe tukli”.
Hourra pour la Grande-Bretagne ! ( Ura za Veliku-Britaniju ! ).
Sa strane François Holande ( Fransoa Oland ) i Nicolas Sarkozy (Nikola Sarkozi) svakako su imali ideju da zaborave kada je 1963.
De Gol (Charles de Gaulle) ostao potpuno gluh na sve rezolucije Organizacije Ujedinjenih Nacija,podržavajući segregacioni režim
kome je
isporučivao
naoružanje a za uzvrat dobivao uranium. U nadi da mu to obezbjedi “la force de frappe” ( nuklearnu moć ).
Tako je kasnije i Žiskar (Giscard d’Estaing) istim duhom i dosjetljivosti pozdravljao “perspectives offertes” (otvorene perspektive)
postignute dobrom koperacijom između dvije zemlje.
Zaboravi Dulcie September,predstavnicu ANC (African National Congress) u Evropi,koja je ubijena 28.marta 1988. u Parizu.
Jedna afera,koja je odmah brzo klasirana bez daljne istrage od strane francuskog pravosuđa.
Vive la France ! (Živjela Francuska !)
Među velikim nacijama,samo Izrael nije otputovao.Poslije,pošto je potvrdio njegovo prisustvo premijer Izraela Benyamin Netanyahou,
je na kraju
otkazao njegovo prisustvo i nije se odazvao na poziv navodeći da to čini iz budžetskih razloga (“raissons budgétaires”).
Odonud pouzdanog i čvrstog prijateljstva koje veže Izrael sa Pretorijom,dakle Mandela koji je bio zatvorenik,osuđen je da isplati
1,45 milion eura,(koliko bi navodno koštali troškovi izraelskog premijera) da bi odao počast čovjeku koji je izjavio:
”Naša sloboda nije kompletna bez slobode Palestinjaca”.
To je ipak skupo plaćeno.Šteta. On (Natanyahou) je mogao pozdraviti brojne južno-afričke Jevreje,koji su hrabro prešli na stranu ANC.
Comme prétexte, ça faisait un peu Juste ? (Kako se izgovor čini malo Uzak ?
Izvor: Le Canard enchainé (Okovani patak)
Journal satirique
N°4859-mercredi 11 décembre 2013
Sakib Hadžić,Francuska