To su ti bile diplomatske zavrzlame oko – C e c i l i j e – pune dvi godine , dok Cecilija nije dopremljena do Stipanovog grada – i smistena u BILI SATOR , dupli sator ko snig bili , ( a sto dupli , vidices ) – eno tamo di je sada Crkva Svete Kate…
* .
* A ta Kata je , u ovo nase vrime , proglasena ko zastitnica Ljubuskog ! …Omladina nas napusta , siromastvo raste – ni sveta Kata nas vise ne mere zastititi , niti nam pomoci . Ko i kod vas tamo – u tom Istocnom Sarajevu !… Vi se tamo , doduse , ne molite – ni Bogu – ni Savi , nego – D o d i k u , ali sta se moze !… Sveti Sava vam se nastanija samo na ikonama i freskama , a Dodik vam je posta – svetac koji oda « !…
* .
– UH !…Trista zena – t r i s t a sisalija ! Kako je to… v r e m e – LEPO bilo !… A ima li jos sta o toj SISALIJI ? » , upita , ko u snu – i malo provokativno , onaj iz Istocnog Sarajeva ?
.
* I ima li nesto o toj – S i s a l i j i … opet ti o tomu ? Imas li ti ista drugo u glavi , osim te Sisalije ?
…
Eto , i ti kazes « l e p o » !… Kad je god u Sarajevu bilo LEPO , a ne i LIPO – mi smo u Ljubuskom « obrali bostan » !…Negoooo , Hm !…Sultan je za tu Ceciliju odrisija kesu , i to bogatu . I za pripreme , i za fijakere – i za put… a bogme i za STIPANA , koji je zna da dobro naplati – Cecilijin bezbidan prolaz kroz Ercegovu zemlju . Za – S t a m b o l “ !.
.
ERCEGOVA TAKTIKA
– A ima je ti Erceg Stpan i nesto drugo u glavi sa tom balerinom – e e e e !… Ko i svaki nam Ercegovac ! U svemu vidi pare !…Ili neki interes . Erceg ti je bija – kod Pape katolik , kod Patrijarka pravoslavni , namigiva je Crkvi bosanskoj…I na kraju , naginja prema nadolazecem Islamu !…Malo od jedni , malo od drugi – i njegova kesa puna !…
.
* A Cecilija je tebi popila mozak , moj pajdo !… Promini temu . A i pecenica je dosla .
* Nego , ajde ti najprije zalozi dok se nije oladilo , – ovo sto je zamotano ponesi kuci . To je , pajdo , reka san vec , pecena janjeca glava – ona je uvik darovana – g o s t u , ako je taj gost i glava kuce – da to ponese kuci ! Obicaj je to bija kod ti stocara na Gradskoj , pa se i ti obicaj zaboravija !…
* …
* Sad , eto , gotovo da stocara i nema na Gradskoj , pa ni obicaja , ko nekad !…Ali , eto – ima izuzetaka , ko sto je ova zena !…A kazu , bili ti virova , da ima jos jedan pastir na GRADSKOJ , Bogati !…Kazu , jedan ali vridan !…
* .
* Di ode ona NENA , Bogati – nisan joj ni platija ! Vidis , nisu jos bas sve kuce prazne i zatvorene – u Gradskoj !… Nisu bar svi otisli .
* Ostale su bar – n e n e”!…I , eto kazu – i jedan pastir !
STRANAC U LJUBUSKOM GRADU
* Di se , pajdo , ona zena izgubi – ko da je u zemlju propala?…Ajde malo , z a l o z i ! …I gledaj panoramu… Ono tamo pravo , to ti je Vranjevacki samostan na Umcu ! Tu ima i pedesetak ostarili pratara , koji zive u celijama – i citaju BIBLIJU !… Ima tamo i najstariji muzej u BH – i na svitu jedinstvena galerija kipova na temu : « MAJKA NEBESKA I MAJKE ZEMALJESKE » !…
* …
* Sve cemo to viditi . I vidices misto di su utrpali “muslimane u kamione” – i smistili ji u logor , tamo negdi oko Mostara !… I to ti je , moj pajdo , postala – a t r a k c i j a ! …O kojoj se , uglavnom – s u t i !
* .
* I DUVANSKU stanicu cemo obici – eno one kuce u redu , to ti je duvanska stanica . Kupija je nju neki GENERAL za sitne pare – otada nestalo generala , ali – nestalo i naseg cuvenog duvana , niko vise ne sadi duvan , a svi puse ! Duvanska ostala prazna . Ceka novog kupca . …Propala nacisto . Cini se , ko da su je napustili – i Bog i ljudi ! Duvanska izgleda danas – ko oglodana kost !
* .
* Ovdin ti je kod nas pravilo : kupi bud-zasto drustvenu imovinu – i prodaj vrlo skupo nekomu ko ima vise para…ili dobri veza !…Taj opet ceka nekoga ko ima jos vise para – pa i on preprodaje to isto !…I tako – « ko vrzino kolo » ! Eto , moj pajdo – ti si stranac u nasem gradu , nesto ces , valjda , i zapamtit od svega ovoga !… A nije ni kod vas bolje , tamo u toj vasoj Bosni » .
S N O V I O S U L T A N I J I !…
. ……………………………………..
.
Di ono stado , Bogati ?!…A ja ! Da ne zaboravin ono oko Cecilije i Mletacke republike !
Da , Mletacke republike ?…Mletacke Republike , moj pajdo ! Tako se , cini mi se zvala .
Ma , vraga ! Mi to tako samo kazemo , a kako se to stvarno zvalo – ko zna !… U ono vrime se nije znalo ko pije , a ko placa ! Na kraju , sve plati narod .
.
Triba to pitat istoricare . A mogla bi se ta republika nazvati i VENECIJANSKA , jer je to njeno – talijansko ime !… .Bila je Cecilija i vojvotkinja od Firence . Ko i Erceg sto je stvarno bija – VELIKI VOJVODA – BOSANSKI !…Je !… I ta se Republika prostirala – cak ovde do nas ! Do nas , bogati ! Tute do Vrgorca !
.
* Moj rodijace , ta Mletacka republika je imala neke interese – koje im je moga ispunit samo S u l t a n . Koristeni su i poklisari Dubrovacke republike – i poslanici Bosne , da bi se Sultan privolija zahtivima Mletacke , iliti – Venecijanske republike .
* .
* Uz mnoge darove , naravno , od koji je jedan od darova bila i – l i p o t i c a , Mlecanka Cecilija iz Firence , i jos k tomu , Bog te mazo – b a l e r i n a , ko nova pridoslica u Sultanov – a r e m .
* …
* Mlecani su to snivali i igrali na tu kartu – da bi njiova lipotica , jednog dana mogla postati – prava pravcata SULTANIJA . I unda bi bilo lakse , puno lakse . I druge bi se pisme pivale … I druge bi se pare brojile !
.…………………………………………………………………………………………..
Medjutim , Cecilija nije tila ni da cuje zato . Opirala se , plakala , skrivala se , cesto i bizala otkuce…dok nije bila metnuta – « u kucni pritvor » ….I tu se desilo nesto nepredvidivo !… Odnekud se pojavija neki pratar , stranac , i pridlozija da se Cecilija ispovidi prije odlaska u AREM !
….
CECILIJA je pristala na ispovid , a kad je svecenik zavrsija svoj posa , s njim je iz kuce izasla i Cecilija , ovog puta – nasmijana i razdragana , uz izjavu da pristaje da je odma vode – « u taj – S t a m b o l , u taj sultanov AREM “ !…Svima je laknulo , osim Cecilijinoj porodici .
Niko se nije moga nacuditi takvom obrtu !…A ima i razloga . O tomu cemo na kraju , e e e !
SARAJLIJA , ILI – SRBIN ?
– Slusal li Ti iz Istocnog Sarajeva – slusal li ti ovo sta ti ja govorim” ?..
.
* S l u s a m !… I sta je bilo dalje sa tom – S i s a l i j o m ? Kako su je oteli , i ko , zasto i kako – kad i gdje su je oteli ?…
* .
* Opet on « s i s a l i j a » !…Dobro , reci cu ti , ali ti meni prvo kazi – da smo bar s tim nacisto – jesi li ti sada vise – S a r a j l i j a , ili S r b i n “ !?
* .
Istocni Sarajlija se , po navici , malo pocesa iza uveta – i odgovori : « Kad sam ovdje , u Ljubuskom – ja sam Sarajlija , a kad se vratim , moram biti samo – S r b i n ! « R e c e .
.
* Dobro , sad to razumim ! Evo jos o Ceciliji , pa unda bogamoleci – n i z b r d o !
* .
.
. DERNEK LJUBAVI
Vidija si Ti , moj pajdo , kako je ona Cecilija izasla razdragana poslin ispovidi u Firenci ! Hm! Sta mislis zasto ?…E e e e ?… Oces li na zavrsetku price , ili da ti kazem odma “ ?!
* Kazi odma , ne mogu da cekam …
* .
* – E e e e , ono je bija preobuceni « p r a t a r » , sto ga je Erceg posla ko izvidnicu ! On je reka i Ceciliji… da nije pratar , samo joj on donosi poruku lipog ercegovackoga vladara i VELIKOG VOJVODE e e e , a usto jos i momka ko od briga odvaljenog…te da joj obecava , i jos i garantuje , da ona nece otici dalje – od LJUBUSKOG !…Tu ce ostati , ili se vratiti u Firencu !
* .
* ” More da se vrati u Firencu , a i da ostane i u Ljubuskom “ – kako je to i zapisano . Upravo ta recenica o mogucnosti da ostane i u Ljubuskom , zaintrigirala je lipu Ceciliju…I ona je laznom pratru rekla : “ DA !…Idjem do Ljubuskog ! Do tog lipog momka “ !… I unda su odma pocele pripreme – “za put u Stambol “ ! U Ljubuskom se Cecilija svidila sinu , cuja si , ali ju je jamija – otac !…Stipan Erceg .. . E e e e !
* .
* To ti je istina , moj pajdo ! Kasnije je Ercegov sin navistija rat ocu , ali se i to sredilo . A Cecilija je tada I poslidnji put vidila FIRENCU !… Nikada se vise nije tamo vratila . Ali je njezina rodbina dolazila u Ljubuski !… I bila je to velika festa na Gradskoj , kad joj je rodbina dolazila !
* …
* Bila je to najveca festa na svitu , nesto ko « zaruke zaljubljeni » – i pomirenje sa porodicom iz Firence . Zato je Erceg ti dogadjaj i nazva – DERNEK LJUBAVI !…
* …
* A on ga je i smislija ! I kasnije trazija da se to ponavlja – ko neka tradicija !…Zamisli da je Erceg , u ono vrime , postavija samo jedan uslov : da se svi koji dodju na Dernek – da se oslovljavaju po NADIMKU , a ne po IMENU !…”Jer ji imena –
razdvajaju” !… Po imenima se zna ko su – sta su ! Zato je na DERNEK tribalo poniti – nadimak , a ne ime ! Eto…to ti je to tako doslo i danas , moj pajdo . I ovde kod nas … I tamo kod vas u tom Istocnom Sarajevu .
PRIPREME ZA DOCEK CECILIJE
Helem , dopeljali su Ceciliju sve do Omisa . Tili su u Split , ali im nisu dali . Brod je nastavija prema Omisu . Znas , Erceg je prosirija Bosnu sve do Omisa…I dalje . Unda su iz Omisa krenuli prema Ljubuskom . Tri puta su rasklapali fijakere da bi ji prinosili od jednog do drugog kamenitog puta … U svemu su im pomagali i omiski gusari – i naplatili svoje !
.
Cecilija je bila u jednom zatvorenom fijakeru , sa dvije zene – koje su joj date ko posluga , sve od Firence . Ostalo su bili konjanici i Ercegovi pratioci , koji su im izasli u sretanje . Tako su , rano ujutro , stigli do danasnjeg Crvenog Grma , gdi su , po protokolu , morali zastati . Pricalo se dugo da je bas Cecilija vidila crvene makije , i pitala : « kakav je ono – crveni grm » ? Ko zna . A kaze narod da je – i u legendama istina !
Sultanovi izaslanici , koji su je tribali primiti u Ljubuskom , stigli su tri dana ranije , i ulogorili se na danasnjim Mostarskim vratima , ocekujuci Ercegov poziv da se prikljuce BILOM SATORU , koji je tute u Ljubuskom sta puna dva miseca razapet – eno doli , di je sada Crkva svete Kate . Narod je prolazija i gleda sator – ko neko « bilo cudo » !
.
Radnici su u satoru stalno nesto radili , posebno nocu – sve do zore , unosili su cak i bale slame…i mnogo drveni burila « puni vode… vode »… ali niko nije zna zasto ! Svit je tuda prolazija , gleda je svit to ispod oka…A zasto je sator tu – niko nikoga nista nije smija da pita o tomu !… Niti da se raspituje – zasto se unose tolika burila sa vodon ?…( Tek kasnije se vidilo da je u burilima donoseno – p e t r u lj e ! )
.
P R O T O K O L
A sve je bilo , i to u tancine , zapisano u protokolu : di ce Turci zastati , kad ce se prikljuciti onima oko satora , kad ce stici lipotica i pratnja , kako ce i s kim uci u sator – ko ce je posititi i kada , kako ce je Turci preuzeti – i kada i… sve tako redom …
.
Sve je to bilo potpisano cak i u STAMBOLU , u fermanu sto su ga sa sobom nosili Turci , konjanici , te plus dvije zene iz arema – i dva evnuha iz arema . To je bila sultanova uputa , zapravo ferman – u kome je pisalo sta je dogovoreno u dvogodisnjoj prepisci sa Ercegom .
.
Turska strana je nosila i preostali dija novca za Ercega , za njegove usluge – uz svoje rashode na putu do Ljubuskog – i nazad !… Sa onima koji su Ceciliji izisli u sretanje , bilo je dosta i Ercegovih gardista , obuceni u blistave uniforme , koji su vrlo tesko izgovarali ime lipotice , pa su je prozvali – He r c e g u s a !… Niko tada nije zna zasto su je tako nazvali . Niti je ko to smija da pita …More bit u nekoj vezi sa – E r c e g o m !… Svasta se mrmoljilo !
Z A P L E T : RIJEC PROFESORA HISTORIJE !
Dok je domacin , kao dobar turisticki vodic pricao – Istocni Sarajlija se vrpoljio i slusao ga sa polu-otvorenim usima , jer je domacin pricao sporo – i preskako ono najvaznije . Konacno se gost javio sa nekim autoritetom u glasu i – d o d a o :
.
* Nemoj samo da preskaces vazne stvari ! Ti si zaboravio da sam ja profesor historije ! Cecilija nije odabrana samo kao ljepotica i balerina , obicna robinja – nego je ona bila i princeza – iz tada znamenite Toskansko – Florentinske kuce , koja je bila konkurent tada najslavnijoj porodici MEDICI , koja je upravljala i Papinom bankom ! …
..
* Osim toga , Herceg je dobro govorio Cecilijin jezik , jer je i njegova majka Katarina bila – Italijanka . Svojoj kcerki je dao i majcino ime . Katarina je postala Bosanska kraljica – zivjela je i u Rimu – i tu umrla – i tamo pokopana . Pokopana je kao – « BOSANSKA KRALJICA KATARINA « !…
* .
* Hrcegu je , oko 1453 , umrla prva zena Jelena , on se odma ozenio nekom Barbarom – i ona je ubrzo umrla , tako da mu je Cecilija bila – treca zena !…Nije taj moga bez zene…Posebno ako je bila lijepa !
* .
* Cecilija je – u harem i Stambol , trebala da donese , ne samo svoju ljepotu i igru , nego i svoje porodicno ime , koje je , samo po sebi , nosilo – dobre veze , autoritet i poslove !…Nije Herceg dzaba slao laznog fratra da je vidi – i da joj prenese poruku !
Oni koji su tada imali bilo kakve poslovne veze sa Firencom , bili su povlasteni – u cijelom tada poznatom svijetu !… To je bitno ! A to su znali – i Herceg , i Sultan !…
* .
* Osim toga , Cecilija je dolazila iz Firence , koja je tada bila najvazniji grad srednjeg vijeka u Mlecima . Tu su zivjeli i djelovali najznacajniji ljudi iz svijeta umjetnosti i kulture : DANTE ALIGIERI – DJOVANI BOKACO – DONATELO – BOTICELI – LEONARDO DA VINCI – MIKELANDJELO BUANOROTI – PA I GALILEO GALILEJ…
* .
* Firenca je bila italijanska ATENA toga vremena , i nosila je latinsko ime – FLORENTIA…Cecilija je bila krstena u najslavnijoj katedrali toga vremena – u katedrali Svete Marije u Firenci !…A to tada nije mogao svako !
*
Osim toga , FIRENCA je stari grad , koga je osnovao jos JULIJE CEZAR – 59-e godine prije nase ere « !…Zakljucio je svoju pricu – gost iz Istocnog Sarajeva .
* .
* Domacin ga je smireno slusao , potvrdno klimajuci glavom . Cinilo se da je bio i malo postidjen ! Ako ne i puno !
P R O T O K O L
I sve je islo po protokolu . Sator je bio konacno zatvoren . Pozvani su najprije sultanovi emisari i poredali se ispred satora na pristojnoj udaljenosti . Sakupilo se i dosta svita . Pekli su se janjci okolo , sluzili se sokovi pa i vino . Nek su pili , a neki nisu . Svima su dilili porcije vruce pecenice – i stalono su im im nudili djakonije . Mnogi su se i izopijali …
.
Kad su se svi namirili , a mnogi i ponapijali – pozvana su dva turska evnuha ,( bili su naseg porikla ) , da prigledaju sator- i oni su unisli unutra , zadrzali se kratko , i odma izasli . Sator je bija potpuno prazan . U njemu su bila samo dva lezaja na slami , na zemlji , i jos nesto kao krevet od slame – sa strane . I jedan dija , koji je bio oznacen kao – t o a l e t . ! Vrice za cuvanje Cecilijini stvari , stajale su uz onaj « krevet od slame » !
.
Zatim je pristupila Hercegova garda – i gotovo opkolila sator . Castli su i njih – i dilili im napitke i pecenicu . Sunce samo sto nije zaslo . Zarumenio se zapad , a na vrovima Metokita i Klobuka , kocoperile su se velike , bile kape od oblaka , sto je po narodu bija znak da more , iznenada – da pljusne kisa !
.
Uto su pristigle tri kocije , koje su vukli crni , tegleci arapski konji – dva naprid , i dva privezana otpozadi za svaku kociju , kao rezerva . Kocije – fijakeri su stali , jedna iza druge , niko nije zna u kojoj kociji je – C e c i l i j a …Sve oci su bile uprte u kocije” !
.
IZLAZAK CECILIJE
Najprije su izisli putnici iz druge i trece kocije i prisli do prve . Iz prve su naprije izisle dvije zene , a unda se pojavila i ona…Visoka , plava i graciozna lipotica , cija je dugacka aljina svitlucala na njoj . Sisla je niz stepenik i dilila osmihe svima uokolo . Koracima srne – i nabrekli grudi ko sipci , uputila se prema satoru . Sve oci su bile prikovane za nju . Usla je sama u sator !… Znala je napamet sve sto triba da radi , jer je to bilo napisano u protokolu .
.
Pozvane su odma dvi turske zene iz arema , da udju u sator – i da pozdrave mogucu buducu – s u l t a n i j u . One su usle , i odma zatim , nasmijane izisle . U satoru je ostala Cecilija sama, a sator joj je izgleda mnogo veci s vana , nego iznutra . Zapravo , bila su to dva satora , odvojena jedan od drugog- visokim zidom bala suve slame , naslaganih izmedju dva satora – jedna na drugu . Tek kasnije se ispostavilo da su bale bile nadojene – p e t r u lj e m !…
CASNE SESTRE I SVECENIK
Kako je i predvidjeno po protokolu , pojavile su se unda tri casne sestre , sa svojim velikim zavezljajima u obliku vreca i usle su u sator . Njiov zadatak je bija da orabre buducu Sultaniju i da s njom mole – da je GOSPA cuva i sacuva . Ostale su u satoru samo trideset pet miluta , koliko je protokolom bilo i predvidjeno , izisle sa svojim zavezljajima i – izgubile se na uzbrdici !
.
Malo zatim , usao je i « svecenik » . Cim je svecenik usa ( a bija je isti oni isti ko i u Firenci ) – kocije su otisle nizbrdicom , ponovo nazad prema – F i r e n c i . Evnusi su doveli konja alata , cija se orma svijetlucala na poslidnjim odbliscima sunca koje – samo sto nije vec zaslo… i zaustavili se pred satorom – na mistu di su tribali privatiti Ceciliju – i smistiti je u produzeno , vrlo udobno sedlo…
.
”Svecenik” se zadrzao u satoru isto toliko ko i casne sestre prije njega , a unda izasa – i odma prikljucija – Ercegovoj gardi . Cekalo se naredjenje komandanta garde da u sator udju dvije turske aremske zene , da izvedu Ceciliju – koju su tribali evnusi podignuti na konja , i smistiti u sedlo , na kome se moglo i lezati na ledjima…
.
U tom cekanju , pada je i mrak , upalile su se svice-lojanice – i cula se zapovist komandanta garde – “da se Cecilija izvede , smisti na konja – i uputi na dugi put prema – STAMBOLU” !
….
.
P O Z A R ! – P O Z A R !
Cekalo se , cekalo , a onda se odjednom pojavija crn dim iznad vrva satora…Konji su se , mirisom dima uznemirili , a unda je izbio i silovit plamen , najprije iznad satora , a unda zavatija cili sator . ..”P o z a r !…. P o z a r » !…vikali su svi !…Gorija je cili sator !…Visok pozar od zapaljene slame posute petruljem – diza se prema oblacima…konj , spremljen za Ceciliju , otrga se od oni koji su ga drzeali , diga se na zadnje noge…i pobiga nizbrdicom , ostavljajuci za sobom jak topot , koji je odzvanja po kamenitoj kaldrmi !…
.
Sator je gorio . Panika je ovladala ljudima , ljudi se nisu vidili od dima…turski konji su kidali lance i oglave – i bizali …Ljudi su uznemireno vikali : « VODE…VODE…DONOSITE VODU – IZGORI CECILIJA…VODE !…DAJTE VODE « !…U panici polupijanih ljudi – niko nije ni primitija da li je neko istrca iz satora !… Garda je prangijama pucala u zrak…da se narod primiri , ali uzalud . …
NOC U – « KOSOJ JAMI » !
……………………………
Kamenito udubljenje na Prilazu , prekriveno kosom , debelom kamenom plocom , koju je narod zvao « kosa jama » – bilo je prirodno skloniste , do koga su stigle tri casne sestre i tu se sklonile i skrile , da bi provele kisevitu noc , a ujutro nastavile da se penju na Hercegusu !…
Dvije casne sestre su posmatrale pozar , ciji tutanj se cuo – cak do kose jame , a treca se « sestra» u kosoj jami preoblacila . Skidala je odjecu casne sestre , i oblacila haljinu , u kojoj je danas izisla iz kocije – i usla u sator !…C e c i l i j a ! E e e e !… Moj pajdo , nije Erceg bija naivan ! Cilu noc su sestre molile GOSPI isprid upaljeni svica , jer je Cecilija bila iskreni i veliki bogomoljac !
…
Ujutro , isprid crnog zgarista , sakupija se silan svit ! Prica o pozaru , prinosila se ko pozar – po selima i zaseocima . Nicega od satora nije ostalo , osim zgarista – i malo izdignutog , jos ne izgorilog zida od bala slame – koje su bile naslagane jedna na drugu , izmedju malog i velikog satora , ko neka izolacija .
.
I te bale suve trave , nadojene petruljem – planule su odma ! I drvena burila s njima …Turci su se negdi izgubili , kocije su vec poodavno bile daleko od mista dogadjaja . Ceciliju su , jutros u zoru , docekali na Ercegusi , i priveli je do Ercega , koji je pozar posmatrao iza puskarnice na Ercegusi .
.
Tu je Erceg osta do rane zore – kad je poceja pratit i tri zene , koje su se , u pratnji nekoliko gardista , uspinjale prema – E r c e g u s i !…Bile su to dvi sestre i – C e c i l i j a .
.
A virovatno je – sa ustrasenim sultanovim izaslanicima , otputovala u STAMBOL i ljubuska prica o – i z g o r i l o j , nesudjenoj SULTANIJI ! …Erceg je , i ne sluteci , tako dobija nove prijatelje u Firenci , koji su bili presritni time da je Cecilija ostala u tom , njima nepoznatom – Lj b u b u s k o m !…
U « kosoj jami » , ostale su goriti vostane svice , sve dok ji vitar nije ugasija …
I evo i – nagradnog pitanja za tebe , moj pajdo : KO JE ZAPALIJA SATOR ?…E e e e !
.
SUNCANJE NA HERCEGUSI
Prve dvi godine Cecilijinog boravka u Ercegusi , prosle su – g l u v o ! Nista se o njoj nije culo , a ni vidilo , sve dok jednog popodneva nije izasla na siroki zid Erceguse , prostrla svoj sareni rucnik , razmistila svoje sitne stvari oko sebe – i legla ko kupacica u kostimu , sa lipim licem okrenutim suncu . Polugolu zenu na zidu Erceguse – niko nikada do tada nije vidija .
.
I tako je Cecilija dolazila svakoga dana u isto vrime , lezala – sad na ledjima , sa rukama sklopljenim na nabreklim grudima , sad potrbuske , ili na boku . Lezala bi tako dva – tri sata i otisla !…Ponekad bi se dizala , rasirila ruke ko okrilacena , i radila gimnastiku…To su odma zapazile , najprije zene sa Gradske – i sasaptavale se u prici – “o goloj lipotici” , koja – ko kamena sirena , nepomicno lezi na sirokom zidu … Stipan se nije cuja .
.
Muskarci su se pravili da ne vide , isli su u sumu – i sa visova posmatrali polugolu lipoticu , koja je cesto lezala i potrbuske , ko sto leze okamenjene svinge na postoljima . Nastali su nemiri i svadje – izmedju muskaraca i zena na Gradskoj … A bilo je i sukoba .
.
Neki muskarci su odma “dobili naglu potribu” – da nesto , kobajagi , rade i u potkrovljima kuca , a uistinu , iz te pozicije se mogla mnogo bolje viditi polugola lipotica – koja se samo suncala ! Neobican i sokantan prizor u to vrime . Tako su – u vidjenjima izdaleka – i tajnama « od uva do uva » , proticale prve dvi godine lipotici iz Firence .
.
Ercegova kucna posluga i garda , sastavljena u dobrom dilu od cura i momaka sa Gradske … u m u k l i su – pa su na sva pitanja , pa i na ono najvaznije : je li Cecilija trudna – odgovarali mirnim i nimim – c u t a nj e m . . Niti su tili govorit o tomu – niti su smili govorit …
.
A Erceg i Cecilija nisu uvik ni bili u Ercegusi . Odlazili su oni cesto , i to uvik ujutro kad zora zarudi – i vracali se nakon sedmice-dvije-tri , ali svaki put kad sunce zadje – i kad se mrak spusta !… « ERCEGOVA GARDA » je tada imala – najvise posla !…
..
.MOLITVE U KOSOJ JAMI
Cak je CECILIJA cesto odlazila , uvik u predvecerje – do KOSE JAME…noseci sa sobom BROJANICE , MOLITVENIK i SVICE LOJANICE , i molila cilu noc , uz budno oko Ercegove garde !…Neke zene su joj , u pocetku , bojazljivo prilazile da je bar vide , ili samo dodirnu , a unda su se osmilile i sve druge zene . Kasnije su , i po navici , nastavile dolaziti redovno ispred jame , molile su nocu zajedno s njom , svaka po svom zakonu – i palile lojanice …zajedno s njom .
.
Naime , proculo se da je Cecilija – one kisovite noci kad su je tajno pripremali za bizanje iz satora ( prerusena u casnu sestru ) – cula u snu neki « tajni glas , koji ko da je dolazija s neba » kako se pricalo , a koji joj je govorija – da tu , isprid Kose jame – « triba da mole sve zene , prvo : n e r o t k i nj e , unda udavace da bi se sretno udale , te i one koje su vec u – blazenom stanju – da bi radjale sinove , i da bi imale sritan porod » !…
.
A kad se nesto tako prosiri i zakotrlja u narodu – tesko je traziti istinu ! Navika se dugo stice , a odvika jos teze ! Cecilija je molila , zasigurno , i da ona zatrudni , jer je vrime prolazilo – a nista se ne desava !…Samo su zene stalno plele sve nove i nove legende i price – o Ceciliji , ko – n e r o t k i nj i !
.
Tako su te nocne molitve potrajale jako , jako dugo , tako dugo – da se sve i zaboravilo . Ali je nesto u usmenoj tradiciji i ostalo… A i u praksi . Sve do danas .
.
Na tom mistu , oko gotovo tri vika kasnije , kad se povecao muslimanski zivalj – KOSA JAMA je sravnjena sa zemljom – i na njoj napravljena ZENSKA DZAMIJA , koja postoji i danas !…
.
Molitve , ko i u ono davno vrime , mole se i danas nocu – uz svice ! Nesto je od tradicije , eto , ipak ostalo , samo sada sukladno vrimenu , prilikama i – v i r o v a nj u . ..I legendama , u kojima je skrivena – i istina !
……..
. PRIPREME ZA DOCEK – CECILIJINE RODBINE IZ FIRENCE
Privatni zivot zaljubljenog para u Hercegusi , osta je tajna – sve dotle dok posluga nije donila vist – da u posjetu , na Gradsku dolazi – CECILIJINA RODBINA , u onim istim raskosnim kocijama – u kojima je u Ljubuski stigla i CECILIJA !…I da ce docek pripremati Erceg licno – i svi stocari sa Gradske ! Bio je to prvi , i pravi – « dernek ljubavi « !
.
* Nastalo je vrime priprema za docek visokih i bogatih gostiju iz daleke FIRENCE , sto je bila velika senzacija za cili ljubuski kraj . I sire !… To je , okupljenim zenama , potvrdila i sama C e c i l i j a , kad se okurazila da izlazi u setnju po Gradskoj , vodeci pored sebe malu , bilu kujicu – sa pozlacenom ogrlicom oko vrata , spojenom – izvezenim , bilim pletenim kaisem ,
* .
* Zastajkivala je pored otvoreni kapija , razgovarala bi sa nasmijanim zenama – i mirnom i razdraganom dicom … ( koja su prilazila kujici i mazili je ) , dileci dici sitne slatkise i milujuci ih po kosi… Cecilijine plave i razigrane oci kadifasta sjaja , igrale su kao na zeravici – cinilo se i prema ritmu neke necujne muzike , a njeno tilo je bilo uspravno , mirno , gordo , ponosno I nasmijano – ko kod divojaka sa strogim kucnim odgojem .
* ..
* .…Bili su to nezaboravni dani – i dogadjaji , koji su ostaviljali neizbrisiv , dubok trag i nezaboravne uspomene , danas mutne i daleke – na sve stanovnike GRADSKE .
* …..
* « Strankinja iz snova » , princeza – i « vojvotkinja od Bavarske » – bila je sada , tu , isprid nji !… I smijala se s njima rodijacki i iskreno . Zene su , ispod oka gledale i u Cecilijin stomak , ali je on bio – r a v a n !… “ Nece imati dice” – saptale su zene …
Tako ti je to bilo , moj rodijace !…Slusas li ti mene , Bogati “ ?…Ili…
………………………………………………………………………………………………….
…..
D E R N E K – LJ U B A V I !
Konacno je osvanuo i taj dugo ocekivani dan . Sa velikim entuzijazmom , pripreman je DERNEK LJUBAVI na Gradskoj , pored Herceguse . Pred goste je poslato izaslanstvo , sa Cecilijom na celu !
.
Na mistu gdi je bija sator , zastale su tri kocije sa prijateljima iz Firence , i oko njih se okupija silan svit . Cecilija je sisla sa Gradske i docekala ih . Bilo je zagrljaja – i suza ! Zatim su svi krenuli i poceli se uspinjati prema Hercegusi , o cemu su gosti bili obavisteni jos u Firenci . Sareni svit se uspinjao , ko zmijoliki , vijugavi sareni zmaj . Cecilija je bila na celu , sa dvanest svoji srodnika , pristigli u kocijama iz Firence !…
.
Na Gradskoj je sve bilo spremno ! Kuce su bile okicene brsljenom , kapije otvorene i isarane , na zidovima je okaceno cvijece , a svi su obukli najlipse odore , ono sto bi mi danas zvali : STARE NARODNE NOSNJE ! Cak i Garda je bila u nosnjama stocara sa Grdske , samo su im kape bile gardijske , ko neki znak – ko je tute vlast – i ko cuva mir i sigurnost gostiju !
.
Sva posluga je bila u nosnjama ljudi sa Gradske , cak i dica . Isprid svake kuce , ko i duz cile ulice koja je radvajala Ercegusu i selo , bija je postavljen zastrt stol , ukrasen rukotvorinama – i iznijeta sva vezena platna , divojacko ruvo – ko neka stvarna izlozba onoga sto cini identitet i obicaje . Sa obe strane puta , vrtili su se janjci .
I Pekli se janjci svuda uokolo…Pridoslice su vec pocascene – samim mirisom pecenice ! Duz cile ulice , postavljen je dugacki stol , a vecina gostiju su prostirali serdzade i sidili okolo prostirki , onako porodicno – cekajuci ceremonijal . Prvi stol – najblizi Ercegusi , bija je okicen cvicem i tu su sili gosti iz daleke Firence , obuceni u odore koje su prvi put tu vidjene – i izazivale divljenje , uz dvije prazne stolice – za Ercega i Ceciliju !…
.
.Zatim su odjednom , kao po komandi , zabubnjali bubnjevi , cule se svirale , rogovi , diple i zicani instrumenti – i to svi odjednom . Odjednom su i zastali – znak da ceremonijal pocinje – i svit se umirija , gledajuci samo prema Ercegosi .
.
Otvorila su se teska vrata i iza njih izisli Cecila i Erceg , drzeci se za ruke . Erceg je Ceciliji bija sa live strane . Koracali su lagano i nasmijano , te zastali na malom , drvrnom platou – posebno napravljenog za tu priliku . Zastali su i sa iskrenim smiskom gledali svit isprid sebe , i lagano se naklonili gostima za stolom , a potom se opet umirili .
.
Cecilija je zaljubljeno gledala u Ercega , neki su tvrdili da mu je i namigivala , i primakla mu se blize , podigla glavu i gledala ga pravo u oci – a unda svoju lipu glavu naslonila na njegovo rame , pribijajuci se uza nj !…
.
To je bija cili ceremonijal – bez rici !… Bez ijedne rici !
Cecilija se pritiskala uz Ercega – « ko dozrela loza priko avlijskog zida »…kosto je negdi bas tako bilo zapisano…
.
Svi gosti su ustali , i aplaudirali – sto je prvi put vidilo , kao obicaj na Gradskoj . Unda su ustali i pljeskali svi . Cecilija i Stipan su ostali u ukocenom stavu , sve dok onaj nevidljivi orkestar opet nije « udarija u muzicke talambase » , kratko i otsicno – i opet sta iznenada . Par je silazija sa podijuma – i smistili su se na stolice , posebno ostavljnene za nji !…Cim su oni sili , i svi drugi su unda sili…. Sve se unda umirilo .
.
Ko po nekoj nevidljivoj komandi , posluga je pocela svoj posa . Potrkivli su kao drogirani misevi , izmedju gostiju – i posluzivali sve…Dica su raznosila i dilila vodu – i pomagala u okretanju pecenica na raznju . …Tako je sve trajalo , uz muziku – do zore , jer se nocu nije smilo kretati nizbrdicom .
.
Kako legenda biljezi , bilo je na « Derneku ljubavi » priko pet stotina ljudi i gostiju ( ne racunajuci dicu ) – sto je za ono staro vrime bija veliki broj ! U jednoj pismi je istaknuto da se ispeklo – « stotinu janjaca i kozlica » !…Stotinu pecenih glava , umotanno je u vezene ubruse – i podiljeno – « glavama kuca » !… I – d i c i !
.
…
U ZAGRLJAJU SMRTI – I STIPAN KAO AHMED PASA !
Prolazili su dani , sedmice i godine . Primicala se kraju i prva decenija Cecilijine i Stipanove ljubavi , i u stalnim putovanjima izmedju – Erceguse , Blagaja i Erceg Novog , grada koji je dobija ime po Stipanu . I sve je to trajalo do pocetka godine 1466 . Tada se pocelo govorkati « da je Stipan smrtno bolestan » . Nije se vise vracao iz Erceg Novog na Ercegusu . Nikakavi novi podataka o njemu nije bilo , sve do Maja 1466 . Tada je sapatom « procurila » i vist Stipanovog likara – da je Stipan « u zagrljaju smrti « !…I dopunska vist nekog od posluge , da je Erceg Stipan – « prisa na Islam , i jamija ime – AHMED PASA » !… To se sirilo – sapatom .
.
.
U ZAGRLJAJU – CECILIJE !
U spavacoj sobi u Herceg Novom , lezao je Stipan Eerceg – blid i omrsavio , jedva je izgovara rici , vrlo tesko je disa , znojija se i jecao . Cecilija ga je drzala za ruku , oblivena suzama – i sa velikim podocnjacima . U sobu – danima niko nije smija da udje , osim likara .
. ……………………………………………………………………………………….
* « Kad ja umrem…kad umrem…vraatiii see u Firencu svojima…vrati seeeee… ! » Buncao je isprekidano bolesnik , drhtao i mucao – tresuci rukama – blid ko krpa !
* ………………………………………………………………………………………..
* ..
Cecilija se zagrcnula od placa , a unda skupila snagu – zagrlila ga i poljubila – i rekla mu na italijanskom : « JA HOCU DA BUDEM POKOPANA S TOBOM…POOOKOOOPANAA – SSS – TOOBOOM…Z A J E D N O O O… » !….
.
* O H H H…ooohhh … jedva je isprekidano izgovorio Herceg , i doda sasvim tiho : « ONDAAA…ONDA NASTOJ DA , U SPOMEN NASE LJUBAVI – i LJUBAVI MEDJU SVIM LJUDIMA – , NASTAVIS TRADICIJU USPINJANJA NA HERCEGUSU – U FORMI « DERNEKA LJUBAVI NA HERCEGUSI »…LJU… BBB AAAAA….bbbb.a a a a !…Lj u u u…bb…a a a a a »
* .
Bile su to njegove poslidnje rici !
Zagrcnuo se potom – i klonuo glavom na jednu stranu jastuka ….i umirija se – bez daha , drhtaja i jauka !…
.
Bilo je to – u zoru , dvadeset i drugog Maja – godine hiljadu cetiristotine sezdeset seste !…Tako je bar zapisala tradicija – i narodna predaja !
* .
* Sutradan ujutro , po narodnoj predaji – objavljeno je saopstenje da je : “ ISPUSTIO
SVOJU PLEMENITU DUSU , VELIKI VOJVODA HERCEGOVACKO – BOSANSKI I HERCEG OD SVETOGA SAVE – STJEPAN HERCEG OD KOSACE “ !
* .
* Njegov likar i biograf , zapisao je tom prilikom i podatak , koji se ustalio i u legendi – da je “ IZA HERCEGA STJEPANA OD KOSACE , OSTALA UDOVICA – Vojvotkinja OD Bavarske – Princeza CECILIJA od F i r e n c e” !…BEZ DJECE” !
* PS : ( HERCEG je od njemacke rijeci “hercog , sto znaci – vojvoda ! ” )
* ……………………………….
….
A D I O – NA AUTOBUSNOJ STANICI – U LJUBUSKOM !
– Eto , moj Pajdo…zavrsi se i ova tvoja posita . Vala ti puno sto si nam dosa u Ljubuski , doci cu i ja tebi…Sigurno !… I oprosti , ako nesto nije bilo u redu . I sritan ti put !…
.
Ovi autobus je direktno za Sarajevo , prosetaj malo i po Bascarsiji…Nisu svi ljudi crni , kako nam pricaju . Ni na Bascarsiji , ni u – Istocnom Sarajevu !…Triba uzivati u lipotama zivota !
.
I da ne zaboravin : evo ti i obecana knjga ! Mozes da je procitas i u autobusu . A ako budemo pokrenuli ponovo USPINJANJE PREMA HERCEGUSI…prikljuci nam se » !…
….
……………………………………
* Hvala , i dodji u Istocno Sarajevo ! Bio si dobar vodic , i – o p s i r a n…to je zaista dobro !…I da ne zaboravis ono Hercegovo : “ponesi nadimak” ! I danas je tako bolje .
* …
* Sto se tice uspinjanja na Hercegusu , sigurno cu doci ! Sa rajom , sa rajom cu doci – ne sam !… Pozovite na nesto kao – » dernek ljubavi » sve one koji se vole , samo one koji se vole !…A i maturante svih skola – kao sto je to bilo i – « u vrime onoga mraka » !… I – c a o !…Cao “!
* .
Zagrlili su se kao stari i dobri drugari . Autobus je krenuo… Domacin je gledao za njim – sve dok se autobus « Centrotransa » nije izgubio iza krivine !…
Gost mu je mahao – k nj i g o m !
.
( KRAJ )
.
ANTE GRANIC
Napis iz serije
« I U LEGENDAMA JE ISTINA »
Paris , Januara ( sijecnja ) –
godine 2.017.