Zaplakala iz dženneta hurija,
Zaplakala i suzu pustila.
Pitala je hazreti Fatima:
„Što ti plačeš,iz dženneta hurijo?“
Progovara iz dženneta hurija,
Progovara hazreti Fazreti fatimi:
„Dragi doste,kako neću plakati
Kad sam ‘vako ja žalosna odavno!
Evo danas devet godin dana
Kako moje majke u džennetu nejma.
Sutra petak,turski Bajram,
Svi će ići pejgamberi,
Pa sve redom u džamiju,
I pred njima azman kapidžija
Što him nosi od kapija ključe,
Od sve osam dženneta
I sedam džehennema.
Kad otvori sve redom džennete,
Kada moje majke u džennetu nejma.
Kad se otvori sve sedam džehennema,
Kada moja majka u dnu džehennema.“
Zapitala iz dženneta hurija,
Zapitala svoju milu majku:
„Što ćeš tude,moja mila majko,
Kad si bila dobra na svijetu?
Klanjala si pet vakti namaza,
Postila si ramazani šerif.
Imala si devet pastorčadi,
Pastorčadi-devet mile djece.
Kad biše ti hljeba zaiskali,
Ti bi ondar njima ‘vako rekla:
„Naj vam hljeba,crna vas zemlja pojela! Naj!“
Kad biše ti vode zaiskali,
Ti bi njima ondar ‘vako rekla:
„Naj vam vode,crna vas voda popila!
Kad biše ti košulju zaiskali,
Ti bi ondar ‘vako rekla:
„Naj! Bolja vam je na tabutu skinula!“
Ti si sofru od komšije krila,
Od fukare vrata mandalila“
Hurija=rajska djevica;hazreti=sveti,uzvišeni;dost=prijatelj;azman=golem,ogroman;
Šerif=plemenit,častan;tabut=lijes,mrtvački kovčeg;fukara=sirotinja;mandaliti=zaključavati;
Izvor:dr.Abdurahman Nametak:Hrestomatija bosanske alhamijado književnosti;Svjetlost SA 1981.
Napomena:dr. Abdurahman Nametak je bio direktor gimnazije u Ljubuškom 1958/1959.godine.