(Iz)nenadna smrt se ne najavljuje.
Opet smo bili svjedoci poznate narodne spoznaje da je smrt bliža od „jake za vratom“.
Svi smo šokirani odlaskom našeg Dževada,koji je otišao iz naših redova na prostoru koji je toliko volio(Ljubuški,Sarajevo),kako bi se približio onom mjestu kojem i pripada-Džennetu!
„Svaka je smrt po jedna propast svijeta“(L.Ivanović).Dževadova smrt je „siromašenje“ njegovog okoliša,njegove familije,njegovih prijatelja i poznanika,kojih je bilo veliki broj na onim mjestima gdje se Dževad kretao(Ljubuški,Mostar,Sarajevo).
Svi smo zanijemili,barem na trenutak,kako bi shvatili koga smo izgubili.
A izgubili smo Dževada,čije ime tur.(Cevad) znači darežljivko ili darežljiv(ar.)
Sufije znaju značenje naših imena i izbor imena znači simboliku životnog puta.Tako je i Dževad simbolično „nosio“ svoje ime i bio darežljiv-u davanju ljubavi,dobrote i radosti svojima i svima drugima koje je on volio.
Dževad je rođen od časnih roditelja (Ibrahima i Nefise Konjhodžić,rođ.Nović).Malo je roditelja poklonilo takve sinove kao Ibrahim i Nefisa-Dževada,Seada i Džemala Konjhodžić.Svi su oni bili i jesu ukras ummeta kojeg su predstavljali i predstavljaju.
Posebno je imponirao odgoj njihovih sinova i respekt koji su uživali braća Konjhodžić.Samim tim su bili rado viđeni u društvu našeg grada i naših mahala,kojima su svojim ponašanjem davali „dimenziju više“,kako Ljubuškom tako i Sarajevu.
Kao nešto mlađi,autor ovih redova,pamti aktivnosti Dževada i braće u društvenim aktivnostima našeg grada(sport,izviđači,škola,igra).Aktivnosti su bile u funkcije promocije našeg grada,naše ulice,našeg kolektiviteta.Sve časno i kulturno.Prepuni energije!To je slika njihove i naše mladosti!
Dževad je prije skoro pet godina izgubio sina Adnana(5.10.2016.),nakon kraće bolesti.Pogođen tragedijom i Dževad se promijenio.Tražio je razloge preranog odlaska svoga sina Adnana.
Misli su uvijek bile uz Adnana.
A onda zaboraviš na sebe.
I onda dođe „nenadna“.
Za nas „nenadna“.
I Dževad ode sinu Adnanu!
Dragom Dževadu neka je rahmet njegovoj plemenitoj duši!
Izražavamo saučešće i sabur:suprugi Emici,unucima Ibrahimu i Nejri,Šejli i Adni,kćerki Ameli(mojoj radnoj kolegici iz Srednje medicinske škole „Jezero“-Sarajevo),braći Seadu i Džemalu,kao i ostaloj mnogobrojnoj rodbini kao i svima onima koji su voljeli Dževada i Dževad svih njih.
Kemal Mahić