Meho Baraković (1945-2011): NIJE VIŠE TREBINJE

Nije više Trebinje ono što misliš

Sada je to prostor velikog Nesporazuma

I velikog Nesklada

 

Odlaskom Ravnoteže iz Grada

Odlaskom Simetrije iz Grada

Odlaskom Mirisa iz Grada

 

O d l a s k o m  Lj u d i  i z  G r a d a

Što je moglo ostati

I došli su drugi Ljudi

I zasadili u sred Grada

Sadnicu straha

I sadnicu gorčine

 

I smrt se po Gradu razlila

I pokazala da ima zube

I vižlasti otrov

I potrebu za brzim i s

gurnim Umnožavanjem

A ljudi žive

I ne mogu se načuditi Smradu

Ništavnosti moja

Učini sve da Svisnem od tuge

I požude za Promjenom

 

Jednom ću se i ja Grade moj

Sa omčom oko vrata

Sa metkom na sljepočnicama

Čuditi svojoj izdržljivosti.

 

Izvor:STAV; Br.414;Sarajevo 10.2.2023.

Izbor: Kemal Mahić