Hatidžu Ahmetović
Vidio sam u sarajevskom
Narodnom pozorištu.
Prvi put u teatru
Sjedjela je u prvom redu
I bojažljivo gledala
Pozlaćene štukature.
Akademija je bila posvećena
Majkama Srebrenice
I neki pjesnik tamburao je nešto
O Danteovom Infernu.
Govornici su, potom,
Raspredali o genocidu, pravdi
O daljem suživotu tri naroda.
A ja sam mislio na tri njena
Ubijena muškarca,
Sinove Azmira, Almira
I muža Abdulaha.
Hatidža govori:
„Sanjam ih.Zovem ih.Tražim ih.
Dođu mi na san i ja kažem:
„Ljubi vas majka, sanjam li ja ovo
Ili ste se vi stvarno vratili?“
Oni kažu:“Došli smo, majko,
ne sanjaš.“A onda se probudim
sama, nigdje nikoga“.
Tako sanja Hatidža
U praznoj kući u Srebrenici
U praznoj Bosni
U našim praznim srcima
Dok mjesečina u njenom vrtu
Posipa tri srebrena bora
Srebrenim laticama užasa.
Izvor:Mile Stojić:“Doći će drugi“;Planjax Komerc,Tešanj 2017.
Priredio:Kemal Mahić