Posvećeno rahmetli Izudinu Sejfiču..I velikom insanu,mom bratu Ishak Bečić
Sumrak nad Bečićima,audi austriskih tabla je jurio uzanim seoskim sokakom ka vrhu mahale.Jutros sabahom se Izudin uputio u rodno mjesto iz Austrije.Sinoc mu Hilmo komšija telefonom javio da njegov babo Izet nije dobro nikako posljednjih dana.Vozeći ka rodnoj kući u Izudinovoj glavi su se rojile misli.Od dječačkih dana ,i ludovanja po ovim sokacima,do odlaska jedne majske večeri pred srpskom vojskom.Sjećao se Izudin mnogih stvari,al mu je stari babo svake sekunde bio na pameti.Samo da bude dobro ,samo da on ozdravi,pa će sve bit dobro.Došavši do rodne kuće parkira ispred i na brzinu izađe iz auta.Taman sto krenu kroz kapiju prenu ga glas,Izudine ,jes to ti.Bio je to komšija Hilmo.Kažem ja Seni svojoj,eno ga Izo stigao.A neka si fala Allahu ,slab je Izet,neka si pohitio.Jesam reče Izo ,krenuo sam odmah sabahom,fala ti sto si nazvao.Ma nista veli Hilmo,haj ti haj,priću i ja.Bila je Sena moja maloprije supu mu odnijela,hajd hajd ti..Izuvš icipele Izudin polako na prstima uđe u hodnik,kao da ne želi nekog probudit.Polako odškrinu vrata dnevne sobe i proviri.Stari Izet je sjedio na kauču i kroz razmaknutu zavjesu gledao negdje u daljinu kroz prozor .Merhaba babo uz osmijeh reče Izo.Starac kao iz nekog sna vrcnu se i podiže pogled,.Ma jesi to ti sine Izo blago meni,a odkuda tebe ovako iznenada lijepe oči babine.Izo u dva koraka pređe preko sobe sage se ,stisnu staru drhtavu ruku babinu i zagrli ga.Eto reko babo malo doletio da vidim kako si mi,imam neki odmor i tako.A snaha Selma djeca Hamza i Nur gdje su oni sine.A Selma babo radi,djeca u skoli,jos malo će zimsko ferije,pa ćemo svi skupa doci,još nepun mjesec i eto nas svihu..Jah,jah prousti Izet,neka Mašallah,neka.Okrenu se opet prozoru i pogled mu odluta.Kako si babo,kako zdravlje,, mah sine spram godina dobro je..Eto gledam gore pod ,,Lipom,, zaraslo Izo.Ove jeseni nemerem na noge,a gor zaraslo.Nije lijepo,ni radi Allaha ni naroda,nije lijepo Izete sine.Sramota je.Izo se nagnu preko njegove glave i pogled mu sinu preko ceste ka uzvišenju,Gore ispod velike krošnje stare lipe u svoj svojoj ljepoti bijelila su se dva nišana na mezarlucima..Pod onim šehidskim je gazija bosanska ,šehid ako Bog da brat njegov Ismet,a do njega mati mu Rahima.Ismet je bio gazija,momak kao planina,veliki ratnik.Pred sam rat u oslabađanju sela ponio ga žar borbe i želja da što prije vidi kućni prag.Kažu ljudi da je ranjen na Smetu u šumi i to teško,al nekako je onako ranjen dopuzao do stare lipe.Pod tom lipom su se kao djeca igrali.Tu su pravili suđe od gline i razne druge dječije igre.Odatle je rahmetli Ismet onako ranjen mogao posljednji put vidjet rodnu kuću.Njegovi drugovi saborci kad su ušli u selo našli su Ismeta naslonjenog na stablo lipe i otvorenih očiju uperenog pogleda ka svojoj rodnoj kući.Tu pod lipom je i ukopan,a samo dvije godine kasnije pored njega je ukopana i mater im Rahima,dvije godine iza pogibije Ismeta.Nije srce izdržalo više..Uperenog pogleda prema lipi Izo odhuknu.Očistiće se babo odma u proljeće,hoće Boga mi,a daću Ishaku novac da se izliju stepenice do gore,nek je lakše hodati.Bilo bi ijepo,nekako veseliji reče stari Izet.Nego sine de nam pristavi kahvu,da rahat popijemo,a ja ču nekako do podruma po drva.Neka babo samo sjedi ja ću reče Izo,samo ti sjedi.E drago dijete,jutros sjedim i razmisljam,nije tako davno kad bismo muhadziri .Znao sam po 5 kilometara nositi naramak drva,i još kad dođem iscijepam i složije.A sad,sad nemogu gotova iz podruma donijeti.Eto šta je insan dijete moje,ništa.Sad jesi ,sutra nisi,jahhhhhhh,odhuknu stari Izet.
Sjedili su tako uz kahvu ,pričali o svemu,prisječali se starih vremena.Otac pričao o njegovom i bratovom djetinjstvu.O njihovim nestašlucima,i tome kako ih majka skrivala kad bi zijan neki napravili.Pričali o herojstvu rahmetli Ismetovom,o podvizima njegovim,a u priči Izine oči letjele na bratovu sliku na zidu,kutijicu malu iz koje je blistao orden ,,Zlatni ljiljan,,.A sve to okručeno sa par diploma i plaketa hrabrosti.Dolazilo je Izi na tren i da zaplače,onako da mu bude lahko,da spane sve sto je teretli sa njega.Al nije,nije radi babe svoga.Jer oni su Sejfići.Aoni su poznati po hrabrosti i snazi ,pa sramota je da Sejfić zaplače.
Već uveliko je prevalila noć i krenuše na počinak.Neka babo ja ću ovdje na drugi kauč,lijepo je pored šporeta,i slušat peć kako pucketa.Izet se nasmija,od volje ti sine,od volje..
Kao umorno dijete Izo je zaspao kao nikad do tada.Činilo se kao da je tek usnio kad ga prenu zvuk Imama koji je učio sabah,sanjivo se okrenu ka sobi.Na sred sobe na serdzadi babo je klanjao.Čelom na sedzadi odazivao se Stvoritelju svom.Izi bi malo čudno,kao da vec dugo babo je čelom na sedzdi.Polako se iskobelja ispod deke,i zakorači preko sobe.Babo polako ga dozva Izo,babo drmuskajući ga po ramenu.Stari Izet je klanjajući otišao svome Stvoritelju.Izi dodje da vrisne,al u grlu nije bilo avaza,nije bilo glasa.Htjeo je da istrči na cestu i da trči niz mahalu dokle ga noge nose.A onda udahnu duboko duboko.Izađe polako napolje,pokuca na Hilmina vrata,uskoro se svjetla upališe i Hilmo izađe.Eto babo preseli moj Hilmo,i više nije mogao izdrzati suze kao kapi kiše poletješe niz njegove obraze.Dragi Izo pa ti si bos, obuci papuče razboličeš,hajde eto mene.Neka mu se Allah smiluje i oprosti sve grijehe,svi smo mi Allahovi i na kraju se njemu vracamo Izo.Sve nas to čeka.Taj dan nekako Izo je proveo kao u snu ,bunilo.Nije zvao ni ženu,nikoga.Nije htio da ih biuzuri .Sutradan je bila dzenaza ,okupilo se mnogo naroda .A gore pod lipom svježe iskopan mezar.Imam je govorio,ali Izine oči su samo letjele na krošnju stare lipe i mezarluke ispred njenog stabla.
Nakon sto je sve obavio Izo je onako mehanički radio sve.Krenuvši nazad za Austriju svrati do Hilme i dade mu ključ,eto Hilmo ponekad prozrači,i kokoši sebi pribaci da jadne ne gladuju.Hoću ne brini ništa reče Hilmija,ništa ne brini.Samo pazi Allaha ti,polako vozi,ne žuri sinko nikud.I javi kad stigneš ako Bog da..
Vozio je Izet a kao da nije znao gdje ide.U glavi mu se rojilo milion misli,.O čemu je sve mislio samo on zna.
Negdje u blizini Zagreba skrenuo je na parking kod benziske pumpe i parkirao auto.Uzeo je telefon i nazvao svog školskog i ratnog druga Ishaka.Nakon selama reče mu hodi gore pod lipu i sredi malo ono okolo,nemoj čekat proljeće,a ja, ja , ja ću…..Nakon toga je briznuo u plač,kao malo dijete.Ishak je pokušavao da ga smiri.Govoreči mu da će skoro natrag u svoje selo,sa svojim Hamzom junakom,sa Nur i svojom hanumom Selmom.Pričaćemo do jutra brate, o svemu reče Ishak.Jah u pravu si odgovori Izo,halali brate pritislo me nešta.Ma ništa brate moj ,samo se javi kad stigneš kući da se ne sikiram odgovori Ishak, i polako vozi.
Nakon dva sata hrvatski policajac sa uperenom lampom u srebrni audi na parkingu je kuckao u prozor.Čovjek za volanom je mirno sjedio i gledao naprijed.Gospodine odgovorite,jeste li dobro,ponovo pita policajac.Kratkim zamahom palice razbi suvozačevo staklo.Hitna pomć je već bila tu,Izo je već bio mrtav,njegovo srce nije izdržalo . Sjedio je mirno,uprtim pogledom u daljinu,kao sto su našli I njegovog brata Ismeta.Samo što od bljestavih svjetala Zagreba njegove oči nisu mogle pronaći pogledom lipu i rodnu kuću..
Nakon dva dana ukopan je pod lipom ,pored svojih voljenih.Nikad mahala nije upamtila veću dzenazu.
Sutradan su prve pahulje počele posipati mahalu. A gore pod lipom Ishak izin drug je udarao svoim kosijerom po smrznutim ostrugama i korovu.Udarao kao po naj većem dušmaninu.Udarao dok su se niz njegovo lice i bradu slivale suze….
Godina je 2019 i prve pahulje padaju na mahali,a gore pod lipom u bjelilu snijega četiri bijela nišana
Sejfić Ismet 14.10.1994
Sejfic Rahima 18.10.1996
Sejfić Izet 3.10.2016
Sejfić Izudin 7.10.2016
Moja poruka….Brco i sestre Bosnjaci,volite se i uzajamno pomažite.U zlu i dobru budite jedni uz druge.Pružite ruku jedni drugima,jer mi samo jedni druge i imamo.Zivot je samo treptaj oka.Danas smo tu,sutra već nismo.Molim Allaha dž. š. da Bošnjacima podari slogu, da ujedini njihova srca u dobru, da našu Zajednicu učvrsti u napretku, da našu Domovinu čuva u blagostanju i miru, i da svim ljudima ukaže na put sreće i uspjeha.”
Amir Hasanovic