Pise:Faruk Jakic
Inna lillahi we inna ilejhi radziun
Profesora Kemu poznavao sam od kad znam za sebe, ali nikada prije rata nismo imali neku blizu komunikaciju, zivotni putevi nisu nam se priblizavali i valjda iz toga razloga nismo bili bliski.
U Sarajevu 1998. ili 99.godine nasli smo se skupa neplanirano u posjeti kod Mule,Sevale,Djemice i Armana u Buljakovom potoku.
Profesor Kemo i njegova Fahra su dosli da obidju svoje Ljubusake i tu sam se isto zadesio ja, Emina i djeca.
Od toga vremena sa profesorom Kemom sam se redovno sretao i druzio u Sarajevu i Ljubuskom.
Vrlo rijetko se desavalo na tim susretima da na poklon od profesora nisam dobio neku knjigu ili casopis.
Profesor se sa porodicom, iz izbjeglistva koje je proveo u Njemackoj, vratio u Sarajevo.
U Sarajevu je opet krenuo sve iz pocetka, sto bi kazali startao je od nule.Posao profesora
nasao je u tehnickoj skoli u Sarajevu. Uz velika odricanja njega i supruge Fahre na Grbavici uspijeva kupiti stan.
Po svojoj prirodi profesor je bio drustveno jako aktivan. Volio je ljude i druzenja i nikad nije propustao
promocije knjiga ili zanimljive prezentacije. O svim tim dogadjajima pisao je clanke koje su objavljivani na Ljubusacima.
Dolaskom u Sarajevo Kemo skupa sa Ahmedom Mahicem formira udruzenje ljubusaka.
Udruzenje je u pocetku imalo svoj kutak u opcini Novo Sarajevo, gdje su se okupljali Ljubusaci koji su veci dio svojih zivota proveli u Sarajevu.
Kemo je bio pazljiv prema svima, svoju pomoc nesebicno je pruzao nije mu bilo nista tesko.
Moje druzenje sa profesorom Kemom se inteziviralo osnivanjam portala ljubusaci.com.
Od marta 2007.kada je sayt ljubusaci krenuo sa radom profesor Kemo je sa dr.Halidom Sadikovicem bio jedan
od dvojice najaktivnijih i najkorisnijih saradnika i urednika. Ogroman doprinos razvoju sayta dao je upravo nas profesor.
Zivio je za portal ljubusaci,na sve je budno motrio, i svojim radom i velikim zalaganjem ugradio je sebe u sayt ljubusaci. Profesor Kemo neumorno je godinama pisao i slao svoje priloge i u njima
pratio Ljubuski i njegove gradjane. U te clanke unosio je jednu ljudsku toplinu i svi ti clanci imali su dusu.
Nas profesor napisao je stotine kolumni o raznim dogadjajima i desavanjima, o nasem gradu kao i ljudima koje smo svi poznavali. Svojim pisanjem sacuvao je od zaborava mnoge nase komsije i znamenite Ljubusake jednoga vremena koje je proslo.
Iza sebe je profesor Kemal Mahic za nas Ljubusake ostavio jako vrijednu i dragu knjigu “Ljubuski nase ljubavi”.
Volio je pisati o prijateljima iz djetinjstva, kolegama sa posla, svojim ucenicima i svojim komsijama.U slanju priloga bio je neumoran,zatrpavao je
bukvalno i Mitu i mene svakodnevnim materijalima.
Napisao je stotine nekrologa onima koji su nas napustili, odtugovao je svakoga ljubusaka znao ga ili ne.
Nas portal Keminim odlaskom ima nenadoknadiv gubitak i bez njega vise nikad nece biti isto.
Napustio nas je brzo, iznenada i preselio u vjecnost.
Ljubuski grad i svi mi izgubili smo velikog covjeka.
Koliko je volio Ljubuski dokaz je i to da je sebi za zivota obezbijedio ukopno mjesto u mezarju Zorbinovac.
Dragi profesore Kemo, Allah dz.s., ti podario dzenetska prostranstva i bio zadovoljan sa tobom.
Allahu se zahvaljujem sto mi je omugucio da te upoznam i da budem tvojim prijateljem.
