DOVA ZA HAJR
Mudro je rečeno: ponekad hajr i berićet nije u onome što nam Allah dadne, nego u onome što nam oduzme.
Dok i Kur'an nam poručuje: često upravo u onome što mrzimo je dobro za nas; i da lađu je nekad potrebno oštetiti i potopiti, da bi je sačuvali.
Da se osjetiti da naš Mehmedalija, neka mu je rahmet, znao je šta govori u svojim slovima:
“Zemlja je smrtnim sjemenom posijana.
Ali smrt nije kraj,
jer smrti zapravo i nema.
I nema kraja.
Smrću je samo obasjana staza uspona
od gnijezda do zvijezda.”
…koliko god se mi plašili.
Njegov kameni spavač kao da je isklesan iz kazivanja o pećinskim spavačima sure Al-Kehf, i samo čeka da, kao i oni, bude probuđen. A oni su upravo dokaz gornje konstatacije:
“Kad se nekoliko momaka u pećinu sklonilo pa reklo: ‘Gospodaru naš, daruj nam Svoju milost i daj da ovo naše stanje na dobro izađe.'”
I bi im rečeno: “Sklonite se u pećinu!”, dakle: povucite se iz te pokvarene civilizacije koja vam truje biće i hoće vas progutati, ostavite sve što imate i isključite se!”.
To učiniše i u duboki san utonuše. “Mi smo ih prevrtali sad na desnu, sad na lijevu stranu”… cijela tri stoljeća. Tako se spasiše.
Dragi moji, dobro promislite šta i kako želite, i šta od Allaha tražite. Nekad će Allah ispuniti vašu želju, a vašoj to duši možda neće biti drago!
Od Allaha uvijek tražite ne ono što godi, nego ono u čemu je dobro. On zna šta.