Ja ti babo pisati moram, drugačije ne znam…i ne mogu. Sve i kad bih htjela drugačije ne znam kako ću?! Kad ti pišem bude mi lakše…malo lakše! Doćeš’ babo, jel’ de da ćeš doći? Ako Bog da! Mati te čeka svaku noć, poslije jacije na klupi ispod kruške, kaže samo što nisi, a dedo ostavlja otključana vrata kaže kad dođeš da možeš mahom ući u kuću da ne kucaš, zna da si umoran.
Babo što te nema do sada, poželjen si babo. Znaš babo, dedo svakim danom sve više stari i sve se više bojim za njega. Ako babo ostanem bez njega, a ti mi daleko šta ćemo mati i ja same? Tebe čekamo, a on je više u godinama, kaže da mu ti dođeš i onda mu ne bi bilo mrsko mrijeti, a babo ja to ne želim. Hoću da vas imam obojicu.Trebate mi babo! Dedo me je odgajao ovo vrijeme dok ti nisi bio tu, branio me, pokrivao u noći, hranio. Dedo mi je život, ja drugoga do tebe nemam. Sanjala sam te prošlu noć babo…ama isto koda te sad gledam. Sjećam se jula, onda kada sam te posljednji put vidjela babo…i sada je juli, a tebe babo nema. Puno si se babo zadržo, a rekao si da nećeš, rekao si da ćeš otići samo do grada da doneseš ulja, i nikada se više ne vrati. Nema veze babo ako nisi našao ono koje tražiš, babo ti se vrati sam, znaš sada ima neko drugo ulje, mi smo zadovoljni i sa ovim. Babo sve češće bivam usamljena, sve češće mi dolaziš u san. Babo više neću da sanjam, hocu da budeš sa mnom. Reci mi babo hoću li mi se ikada obistinit i jedan san? Imam momka babo, dosta mu pričam o tebi, i pravo si mu drag. Kaže da jedva čeka priliku da te upozna, a ja mu kažem da ćeš ti brzo doći, ako ne za ovaj juli onda naredne godine sigurno. Je li tako babo? Daj mu priliku da te upozna, molim te babo! On bi me ženio babo, tražio je od dede ruku, ali neka babo. Čekat ćemo da se vratiš akoBogda, pa da onda proslavimo. Majka će obući novu haljinu, kaže sličnu onoj u kojoj si je oženio, boja ona koju ti najviše voliš, a dedo novu košulju i pulover što mu je tetka isplela, ima sive šare na sebi. Fino ćeš stati ti babo, i mati pored tebe, a sa druge strane dedo, Omer i ja. Jednu sliku ću uramiti ja,a jednu vama dati, pa navečer ako Bogda kad ti, mati i dedo sjednete da pijete kafu da imate i da gledate. Gledat ću babo i ja vas! Eto babo, bi juli kad si otišao, sad je juli a vratio se nisi. Babo molim te da brzo dođeš, da me babo zagrliš onako kako si samo ti znao, da me pomiluješ po kosi, i povučeš za desno uho. Sada sam narasla velika, izrasla babo u curetinu, a i dalje babo sam ista ti. Kažu oči imam iste tvoje, ali znam da nisu. Moje su oči babo natopljene suzama, suzama koje se skupljaju godinama, suzama koje su ispuštene samo za tebe babo, a tvoje babo nisu bile takve. Bile su tako sjajne, ispunjene ljubavi, radošću, rahatlukom! Zato babo brzo se vrati, pa da budem ko’ ti, da i moje tako blistaju ko tvoje, jer babo niko mi drugi taj sjaj ne može vratiti sem tebe!
Piše: Adisa Lepara, Konjic