U jednoj uglednoj blagajskoj porodici sin je bio rasipnik,pijanica.Noći je provodio po birtijama,a danj bi spavao.Do njegove svijesti nisu dopirali savjeti već ostarjela oca.Nastavljao je s lumpevanjem po birtijama,trošenjem novca a počeo se i kockati.
Ubrzo nestade novca pa založi i kuću koju prokocka sa „jaranima“.Poslije toga niko ga nije tražio.Nije imao s kim ni kahvu popiti,a nije imao novca ni da se opija.Što od sramote,što od muke nije se pojavljivao pred ocem nekoliko dana,a onda prege nekako i ode kod njega.Pognute glave prizna da je sve prokockao:
—Šta ću babo,nisam imo pameti i eto.
—Džaba sam ti govorio,“nesta para,nesta i jarana“.
—Žao mi je što mi nisi vjerovo pa si eto ovako to iskusio.Pošto meni nije dugo sine,a ti nemaš para ni prijatelja,eno sam ti u štali za jednu gredu svezo konop pa kad baš ne budeš imao kud,objesi se i prekini ovu sramotu koju si donio našoj porodici,bar se nećeš brinuti oko dženaze,ljudi će te zakopati da ne smrdiš u komšiluku.
Par dana potom umrje babo.Valjalo je organizovat dženazu,ali…Obišao je par „jarana“ da mu posude novac.Oni mu odgovarahu:
—Kad nisi znao čuvat svoj novac,kako ćeš moj.
Sramota i očaj,nekolike suze i babin lik pred očima,u glavi napomena:
Ostavio sam ti konop,objesi se!
Ode do štale,uzme stolicu,stavi omču oko vrata,izbije stolicu ispod toga,zaljulja se i padne na tlo.Greda puče,a sa nje pade ćup,pun dukata.U trenu shvati babinu poruku,pokupi dukate,priredi dostojnu dženazu,otplati dugove,otkupi kuću,oženi se i posta vrijedan domaćin.
Opet počeše svraćati jarani,ali on ih hladno odbi riječima:
—„Nesta para,nesta i jarana!“
Izvor:Šućrija Čusto:Blagajske priče
Izbor:Kemal Mahić