Što imam čudnog komšiju, pa to je za ne povjerovati! Stvarno ne mogu a da ne napišem kakvih čudnih ljudi ima među nama. Evo, naprimjer večeras, finale Lige prvaka u fudbalu i ono kad je najinteresantnije, kad počinju produžeci, gledam kroz prozor: on sjeda u auto i odlazi u džamiju da klanja jaciju. Isto tako nedavno kada je bila Eurovizija: čovječe, uzbuđenje na vrhuncu, sve su zemlje učesnice izvele svoje muzičke numere i treba da počne glasanje i da se vidi ko će pobijediti, a gledam on opet sjeda u auto i odlazi u džamiju. Ja ne znam kako ovi ljudi žive, gledaju li oni išta, šta je njima uopće zanimacija u životu kad ovakve važne stvari u životu tek tako propuštaju…
A, inače, moj je komšija bio normalan mladić do prije nekoliko godina unazad, sve dok se nije upoznao s nekim ljudima i sad malo pa malo – u džamiju na namaz. To nije kod nas nikad bio običaj, sjećam se prije rata i naše stare dede samo bi išle na podne-namaze i na džumu, i to je to. Ja od bajrama do bajrama odem na namaz i ponekad na džumu kad je petkom neki državni praznik pa sam slobodan od posla, a inače ne mogu češće, ne može da se stigne. Mogao bih razumjeti da imaju neku korist od tih silnih odlazaka u džamiju, odnosno da im neko daje pare za to, pa hajde inekako, nego ovako trošiti džaba toliko gorivo…
Doduše, ja sam i načuo da im neko daje novac da puste brade, a da im žene nose hidžabe, ali ne vjerujem da je moj komšija jedan od njih jer vidim kakvim težačkim životom žive, i da se i on i žena mu bore da nešto zarade, a za druge ne bih mogao garantovati da ne primaju novac od nekog.
A, kako je moj komšija lijepo izgledao dok nije pustio onu bradu, kao neki maneken – a sad izgleda kao da je nekoliko godina stariji. Ne znam šta će mu to? Sad ovako ugrijalo, ja i žena se sturamo od vrućine i gledamo da se što lakše obučemo, a njegova žena pod hidžabom? Gluho i ćoravo bilo! Što trebaju da se provedu i prožive u životu dok su mladi, oni se sami toliko ograničili. Njima je sve zabranjeno. Evo, recimo, alkohol… Čovjek čitavu sedmicu radi i zar nema pravo da se malo opusti petkom i subotom navečer uz koju čašicu? Ne mislim sad da se čovjek opija, ali zar nije propis da grijeh ide iz usta, a ne u usta?
Jedan naš komšija, koji malo dalje živi od nas, pravi je siromah, ima parcelu šljiva i kada šljive sazriju čovjek peče rakiju i od njene prodaje hrani svoju familiju, ali ovaj moj komšija sa bradom još nikad nije otišao kod ovog siromaha i kupio nešto od njega i tako im pomogao, a ovamo, k’o fol, neki veliki musliman.
Evo, bliži se i ramazan i neće me čuditi ako budu postili i ove godine. Čovječe, prošle godine onako dugi i topli dani, a oni povazdan bez hrane i vode! Ja ne mogu da postim, radim svakim radnim danom u kancelariji i zbog toga imam olakšicu da ne postim (negdje sam čuo da oni koji rade u toku ramazana da sa njih spada obaveza posta), a preko vikenda se malo opustim, jer valja čitavu narednu sedmicu raditi, pa ako bih postio preko vikenda, izmorio bih tijelo i onda je pitanje da li bih mogao ići na posao, a od toga izdržavam svoju familiju, a zar nije i to sevap?
Eto, iz ovog malo što sam napisao možete vidjeti o kakvim se ljudima radi. Ne željeti nikome loše i imati dobro srce, zar to nije dovoljno da se bude dobar musliman? Još me samo interesuje sad kada bude Svjetsko prvenstvo u fudbalu u Brazilu i kada Bosna i Hercegovina bude igrala, hoće li moj komšija izabrati da i tada ode u džamiju na teraviju?