Kahva se najsladja sabahile iz male dzezve pije,
a ni u deset, vala, mahane joj nikakve nije.
I popodne fildzan kahve kao narucen dodje.
Da kahve nije, ko bi pomislio da dan tako brzo moze da prodje.
Kafa se pije u kuci, kancelariji, kafani,
a kod nas, u Bosni, i u avliji, vani.
Kafa bas svakoga ucini svojim robom.
Da kafe nije, zar bi insan znao kud bi serbez sa sobom.
Kava zbilja nikome ne oduzima vrijeme
posto se uz nju premecu svakojake teme.
Srkajuci kavicu svako bi reci nesto htio.
Da kave nije, kako bi se pamtilo ko je sve tude i zasto bio.
Kahva je u isti mah cejf, navika, car
i bezbeli, povrh toga, ponesto ozbiljna stvar.
Ja sam s kafom cak duhovno srastao.
Da kave nije, bi li ovaj tekst u mojoj glavi uopce i nastao?
Alija Kapidzic