Narod nikad nije više, a ni dalje hod'o ko u ovaj vakat. Kako narod tako i Uzeir i Fata mu. Najbolje ti je nama đuturumima niđe ne ić od svoje kuće. Odeš, vidiš što nikad vidio nisi i onda dumaš taj vakat, baš ko da ti se pamet izokrene pa sve što si mislio da znadeš i umiješ skontaš da ne znaš i ne umiješ. More bit se nekom učini da je neđe bolje i ljepše neg u nas i sve što trebaš uradit je bit tamo neđe daleko odavde i riješio si sve brige. Jok bolan ne bio. Tek si se tad uvalio u veći belaj samo što još ne znaš u šta si se uvalio pa ti se sve čini lahko i potaman.
Nekom treba malo da skonta, a nekom malo više, dok neko nikad ni ne skonta šta ga je i odakle snašlo. Da Bogdom niko nije moro ić niđe od svoje kuće, meščini, svega bi imali manje, ali bi nam svima bilo ljepše i rahatnije, a more bit i ne bi, jer sva ona pamet i ljepota što je godinama vehnula sada je procvjetala i zamirisala širom dunjaluka, a dunjaluk ti je onakav sa kakvog pendžera ga gledaš, a nama je, što no reče onaj moj hrsuz Mute, pravo dobar pogled, ali nam je loša perspektiva.
Hadžibeg
Foto: Kamarija Pod bedemom