Tragikomični su svi silni izljevi pameti stručnjaka i nadristručnjaka o razlozima odluke Suda i traženju krivca uz bolesno naslađivanje i samozadovoljavanje taštine dok je kažiprst uprt u onog jednog ‘direktno odgovornog’ za odbacivanje zahtjeva za reviziju.
Nije im kriv ni Ivanić ni Crnadak, iako igraju kako druga strana u procesu svira, javno pokazuju sukob interesa, nije kriv ni Čović ni Dodik, …krivi su ‘naši’.
Te nije bilo šanse zbog politike Zapada, te nema mandata, te zahtjev je sklepan na brzinu, te dokazi nisu dovoljno novi, te kad nisu do sad ne trebaju ni sad, te padala kiša u Africi, te ovo se ionako znalo, što nas sramote, te daj da i ja nešto kažem, daj da i ja dam gol na tanjiru…
Ovo me podjeća na one priče razvlačenja krivice i pravdanja genocida u Srebrenici time kako je Srebrenica prodata, te kriva međunarodna zajednica, kriva Holandija, kriv Alija… Svi su kao krivi osim onih koji su naredili, povlačili obarač, trpali jame.
Tako i danas: krivi su znači oni što su pokušali iskoristiti zadnji momenat i uz pomoć stručnjaka predočiti nove dokaze, prije nego prođe rok od 10 godina, krivi su oni koji se nisu predavali i borili za istinu i pravdu, kriv je Bakir jer je između dva zla: raditi ništa ili podržati udruženja žrtava, izabrao ovo drugo.
Sve im neko drugi kriv osim Ivanića koji je još u julu 2016. samoinicijativno i u tajnosti pisao Sudu u Hagu izjavljujući svoje neslaganje sa zahtjevom koji tad nije bio ni podnesen, a danas se izdajom države hvališe kao najvećom političkom pobjedom.
Međutim, Lomača je odavno bila spremnana drugoj strani, sad je red na masu da zaurla, nanese suhog granja i drva, ispljuje pod pod nogama čekajući krv…
Ta virtualna inkvizicija Bošnjaka koja je tek počela je sama po sebi još jedan dokaz genocida u Bosni i Hercegovini.
O sancta simplicitas
Autor: Satko Mujagić, saff.ba