Ahmetaga i Alijaga dugo ne govore.Okreću glavu jedan od drugog.Godinama su dućanske komšije.
Ismetaga drži špeceraj.Radnja nevelika na Baščaršiji.Brašno,riža,maslo,šećer,kahva i svega drugog.
Alijaga u radnji ima sir,maslo,suho meso,sudžuke,orahe,grah,rezačije,bademe.
Godinama drugovali,bili jarani,pomagali se,a sad ne govore…
Lani,pred zimu Alijaga zovne Ismetagu.
„Ismetaga,nabavio sam grah bijelac,ovogodišnji, pa hoćeš li da ti izvagam četiri-pet kila, neka imaš, zima ide.“
„Hoću Alijaga, baš mi sijeda govori da nabavim grah za zimu.“
I donese kući.Ujutro ženi reče da skuha grah za večeru.
„Nemoj šta drugo!Hoću da vidim kakav je grah.“
Ismetaginca zapamtila, ali uđe malo komšinici, pa Rifi na bašču, pa Selmi na kahvu i nekako proleti dan.
Sunce zalazi.
A grah?!
Pristavi vodu, so, maslo, luk, pa grah u bošču.Uze čekić i poče udarati.Izlomi se grah, a ona brže u vodu na šporetu.Vrije grah, a Ismetaga na vrata.
„Hoćemo li večerati?“
Izvadi Ismetaginica graha u času, a on uze kašiku i zagrabi.Kako stavi u usta, tako i skoči, istrča na avliju i ispljunu.
„Šta je ovo?“
„Ne znam, sijedi.Cijeli dan se kuha, eto sav se raspao, a nije se skuhao.“
Gleda on u času, baš nema ni jedno cijelo zrno.Sav se raspao.
„Pasković!Dženabet! Da on meni podvali.Ko bi se nad'o?Sutra ću ja njemu kazati što je za njega.Upamtit će on mene!“
Sutra ujutro uze času sa grahom, a i kesu, pa Alijagi u dućan.
„Je li ti ovo dobar grah?Vidiš li da se raspao, a skuh'o se nije?“
I ostavi sve.
„Nikad više meni ni merhaba!Uhruč te bilo!“
Alijagi ništa ne bi jasno…
Izvor:Šefika Šehbajraktarević-Hajdarević:“Izbrisana tabla“,SA 2010.
