Kada mi se mobitel oglasi pozivom, onda cujem himnu „Veleža“ i pocetne rijeci:
„Rodeni,rodeni,(rodeni,rodeni-hor),
Kraj Neretve rodeni,
Neretva je hladna voda
I kolijevka i sloboda“.
Pošto se javim onome ko me zove,ova melodija prestaje.Šteta što je ne cuje onaj ko me „proziva“.
…Pocelo je negdje oko 1957/58.godine.Moj dajidža Ahmo je presudno uticao na mene da se opredijelim za ovaj radnicki klub koji je postao ponos Mostara i Hercegovine.Slušali smo skupa radio-prijenose na Radio-Sarajevu utakmica i tada sam vidio koliko se nervira,kako treperi,kako se identifikuje s situacijom na terenu,moj dajidža.Šta sam mogao nego da i ja pocnem, kao djecak,navijati za FC“Velež“?!Ubrzo buducih godina,dajidža me vodio u Mostar na utakmice „Veleža“.Kada je kupio „vespu“,onda smo po makadamu skupa išli u Mostar i navijali za „rodene.“Tada smo postajali dio kolektiva sa drugim navijacima.Izgubila se bilo kakva individualnost i sve je bilo podredeno uspjehu i pobjedi „Veleža“.
Grb Veleza
Novi telefonski poziv se oglašava rijecima:
„Crveni,crveni(crveni,crveni-hor),
Velež živi u meni
Mi smo raja iz Mostara
Sve nas ista ljubav spaja“.
Od 1955.godine „Velež“ je u Prvoj fudbalskoj ligi bivše države.U periodu od 1955.godine „Velež“ je bio stabilan prvoligaš.Uspio je 4 puta da bude finalista Jugo-kupa.Protiv „Zvezde“ je 1958.u finalu izgubio 0:4,a 1989.godine protiv Partizana je izgubio 1:6 u Beogradu.Ali najsjajniji trenuci u historiji „Veleža“ su osvojeni Kupovi dva puta:1981.protiv Željeznicara pobjeda 3:2,a 1986.u finalu protiv Dinama,novo osvajanje Kupa pobjedom 3:1!
Enver Maric
Prvi put trofej Jugo-kupa su osvojili:Enver Maric(cap),Avdo Kalajdžic,Aleksandar Micic,Dubravko Ledic,Vladimir Matijevic,Veselin Ðurasovic,Dragan Okuka(1),Blaž Sliškovic,Vahid Halilhodžic(2),Adnan Mededovic,Vladimir Skocajic i rezerve Momcilo Vukoje i Mirsad Mulahasanovic.Trener je bio „plava cigra“ Miloš Milutinovic.
Trofej Kupa u rukama Veleza
Drugi put trofej Jugo-kupa su osvojili 1986-protiv Dinama(3:1):
Vukašin Petranovic,Dražen Prskalo,Goran Juric,Nenad Bijedic(2),Vladimir Matijevic(cap),Ismet Šišic,Sead Kajtaz,Vladimir Skocajic,Predrag Juric(1),Anel Karabeg(Vladimir Gudelj),Semir Tuce.Trener je bio Duško Bajevic.
„Velež“ nije uspio postati šampion bivše države.Dva puta je bio vice-šampion(1973.i 1974-).Tri puta je bio treci.U Prvoj ligi Jugoslavije „Velež“ je igrao 36 sezona i njegov skor izgleda ovako:1040 utakmica,420 pobjeda,314 nerješenih utakmica i 306 poraza sa gol-razlikom 1626:1564 uz osvojenih 1154 bodova.
U izboru „Vecernjih novosti“(Bgd) pet igraca „Veleža“ su proglašeni fudbalerom godine u Jugoslaviji:1972-Dušan Bajevic,1973-Enver Maric,1976-Džemal Hadžiabdic,1978-Vahid Halilhodžic,1986-Semir Tuce!
Prilikom osvajanja Jugo-kupa navijaci „rodenih“ su bili u „creschendu“.Tada se pjevalo:
„Velež nam kroz vene tece
Velež nam je oka sjaj
Haj,haj,haj…“
Red Armiye
Režim Kraljevine Jugoslavije zabranjivao je djelovanje kluba 1929,1932,1934,1940 godine.Rijec je bila o nedemokratskom režimu sa elementima vojne diktature.Medutim u „demokratskim promjenama“ od 90-tih godina FC“Velež“ je ostao bez stadiona,bez svlacionica,bez dokumentacije,tribina,pehara,stativa…Sve to se odigralo pred ocima i ušima demokratske Europe i najvece institucije fudbala u Europi-UEFA.Ta ista UEFA u poluvremenu Lige prvaka emituje reklamni slogan:NOT RASCIZMU1Kakvo licemjerje fudbalske organizacije!
Kao posljedica rata,“Velež“ je morao potražiti „ledinu“ i organizirati se kao klub u Vrapcicima(sic!),daleko od svog stadiona ili Gradskog stadiona grada Mostara.Velež igra na terenu koji je kvrgav,džombast pa fudbalska lopta dobija neocekivane putanje koje svi zakoni fizike ne mogu objasniti!
Navijaci na tribinama u Beogradu
Kao posljedica rata,“Velež“ je ostao bez dijela navijaca koji su do 90-tih navijali za ovaj hercegovacki klub.Mnogi su se „prešaltali“ i poceli „navijati“ za Dinamo i Hajduk s jedne strane ili Zvezdu i Partizan s druge strane.Niti je „Velež“šta izgubio odlaskom ovakvih navijaca, niti su navedeni klubovi šta dobili njihovim dolaskom.Naprotiv,prilikom sljedece „privrtanije“poceti ce navijati za CSKA,Zenit ili Rapid,Udineze,Milan…Kako je Andrija Boras „drhtao“kada bi Velež igrao?Kako je Culjak(Vojnici)zaboravio dijete u Mostaru nakon pobjede „Veleža“?Kako je Pilatic organizirao navijace iz Otoka u Mostar na utakmice „Veleža“?Svi oni imaju „moj naklon“jer su cijeli život imali jednu ljubav-FC“Velež“.
Kroz bogatu historiju kluba prodefilovali su mnogi igraci i treneri.Pomenimo neke:Rebac,Zelenika,Mujic,Irovic,Brkljacic,Horvatic,Benco,Džidic,Kordic,Maric,Curkovic,Bajevic,Vukoje,Colic,braca Hadžiabdic,Kodro,Skocajic,Sliškovic Vlado i Blaž,Tuce,Kajtaz,Šestic,Lazovic,P.Juric,Handžic,Rodin,Repar,Karamehmedovic,Selimotic,Radiljevic,Njeguš,Mrgan,Ristic,Matijevic,braca Primorac,Hrvic,Ðuka Rebac,Meha Trbonja,Dilberovic,Prajo,Cerkic,braca Dugalic,Orucevic,braca Glavovic,braca Halilhodžic i mnogi drugi…
Dusan Bajevic
Po licnom izboru „igrac svih igraca“ je bio Duško Bajevic.Mostarska „gazela“ koja je oduševljavala ma gdje se se pojavila,svojom elegancijom,stavom i ponašanjem.Da je igrao u „Zvezdi“ odigrao bi 300 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije?!Osim golova koje je postizao za ekipu „Veleža“ ostaje u pamcenju kao „moralna vertikala“ svojim poimanjem sporta.Kronicari su zabilježili da su suci dva puta priznavali njegove golove na dva razlicita takmicenja koji nisu postignuti, jer bi Duško reagirao sucima kazavši da nije postigao navedene golove!Nije se ponašao kao francuski reprezentativac Anrie,koji je rukom „unio“ loptu u gol,što je vidio citav svijet na TV,kako bi odveo Francusku na SP!Kakva razlika!Ili kada je kao trener „Zvezde“ u toku utakmice napustio trenersku klupu i jednostavno odšetao u svlacionicu ne mogavši slušati vrijedanja dijela navijaca „Zvezde“.To još nije zabilježeno!Kakva gromada od covjeka!
Muhamed Mujic
Moje poštovanje pripada i Muhamedu Mujicu-Hamicu koji je bio prvi „Veležov“ reprezentativac.Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 33 utakmice i bio je clan ekipe Jugoslavije na Svjetskom prvenstvu u Cileu-1962.godine(IV-mjesto).Osim Mujica poštovanje navijaca „Veleža“ zavrjeduju:Kemal Šestic(koji je izvodeci „slobodne udarce“ davao golove „sa parkinga“,Ivica Curkovic,Blaž Sliškovic,Vahid Halilhodžic i svi oni koji su „prolili“potoke znoja u dresu „Veleža“.
Velež je više od kluba!
Velež je „više od igre“!
Velež je „Planina“-Neosvojiva!
Kada ce „Velež“biti prvak?
Onda kada se rodi novi Sulejman Rebac(teško) i novi Duško Bajevic(još teže)!
Na nama je da u to vjerujemo!
Mirvana u najdrazem dresu