Na Balkanu i dalje se pišu krvave poeme
Civilizacija i dalje ostaje nepoznat pojam
Na Balkanu guslari i dalje pobjeđuju na “kulturnim natječajima”
Krvavu istoriju pišu oni sami
Komšije se i dalje raduju zbog nesreće svojih komšija
Za ovo čudo se priča i u afričkim državama
Izlaz iz seljačke poeme se ne vidi.
Balkan još nije sit krvavih bajki.
Balkan još je brdovita zemlja seljaka
Balkan još je zemlja mitoloških junaka
Balkan je i dalje zona barikada i mraka.
Na Balkanu i dalje “civilizacija” dolazi iz jama, jaruga i šuma
Na Balkanu još se ruše mostovi i skrnavljuju grobovi.
Na Balkanu, zločin i laž i dalje su reči prve
Balkan je dočekao 21. vek sa jednim gradom manje
Streljani su svi muškarci od 16 do 70 godina i stariji
Neko kaže 7000, neko 8000, ljudi brojke
Bez pitanja zašto se klanjaju bogu
Bez pitanja zašto govore jezikom svojih ubica
Bez pitanja zašto su rođeni u Srebrenici
Hodaju za nama oni i hodaće vekovima
Boli to, i bolit će zauvek, dok čovek hoda ovim prostorima
Zašto, dokle će se to dešavati na ovim prostorima?
Ubijeni, zaklani,
Oni hodaju kao živi sa nama
Gledaju nas
Slušaju nas,
Kako pričamo iste priče i danas.
Ubice i danas kažu; oni nisu ubijeni, nit streljani,
Streljani Srebreničani ne govore više
O njima govore hiljade nemih kamenova od mramora
Kamenim hladnim rečima
Ubijen jedan grad – Srebrenica.