Zemlja u kojoj sam rođena postoji još samo na dnu šerpi u kojima kuham ajvar.Kad je ajvar već skuhan,ja perem šerpe.
Kad ih onako oprane okrenem da se okapaju,sa dna bljesne natpis:Made in Yugoslavia.
Ja sam odrasla na Cocti i jupiju,Stela sladoledu i rum pločicama.U zemlji u kojoj je na svemu pisalo Made in Yugoslavia.
Imam strašan problem.Na aplikaciji za američku vizu piše:Državljanstvo pri rođenju?
Ne smijem nikoga pitati šta pišu oni koji su rođeni u zemlji koje više nema.Tu rubriku ostavljam praznom.Preskočim i pitanje:Da li ste ikada bili član Komunističke partije?Strašno me stid,jer mi se nekako čini da izdajem svoju pionirsku zakletvu,i Tita i sve partizane.Al* me strah da mi Amerikanci neće dati vizu ako im priznam da sam rođena u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.I da su teoretski i pioniri komunisti.
Kad sam nervozna,počinje da me svrbi ožiljak na koljenu.Dok se histerično češem po njemu,sjetim se svog bicikla,Ponija sa kojeg sam pala i ogulila koljeno do kosti.
Taj Poni bicikl mi je kupio tatin vjenčani kum.Bio mi je deseti rođendan i dobila sam Poni od čika Pere,koji je u mojim očima bio strašno važan,jer su svi govorili da je on siroče sa Kozare.Njegova žena Mira me podučavala engleskom jeziku u Pionirskom domu Boško Buha.Ona je bila sa Lošinja i ljeti smo išli kod njene none,i gledali delfine.
Kumovi su sada u Americi.A ja idem tamo i znam da ih neću sresti.Amerika je velika,a i oni više nisu kumovi.
Otišli su pred kraj rata.Ja sam silno željela da shvatim kakav je to dodatni pritisak,osim granata i gladi,koji oni osjećaju.Otišli su jedva se pozdravivši.Promrljali su nešto o tome kako bježe iz ovog sranja i kako će započeti novi život.
Poslije je stigla samo jedna poruka.Bila je adresirana na moju mamu,i glasila je:“Smjestili smo se.Pero radi.Ja sjedim kod kuće.Teško nam je.Nemamo se sa kim družiti.Srbi neće da se druže sa nama jer sam ja Hrvatica.Hrvati neće jer je Pero Srbin.A vaši pogotovo,neće ni da čuju za nas.Izdržavamo nekako.Pozdrav.“
Mama je samo rekla:Jebali vas i Srbi i Hrvati i naši!Onda se okrenula prema meni i rekla:Molim te nauči samo to da svako svoje sranje nosi sa sobom u svojoj glavi!
Tako su oni prestali da nam budu kumovi.
Idem u Ameriku.Da posjetim prijatelje.Dave je diplomata.Demokrata.On i Steve,njegov partner koji je zadrti Republikanac,imaju dvoje usvojene djece.Moni je iz Rusije,a Naser iz Malezije.Imaju i debelu nepismenu dadilju iz Gvatemale.Ona se zove Maria i kuha najbolji curry na svijetu.Mačku sam im dala ja.Zove se Mrkva.
Radujem se što ću ih vidjeti.Naravno ako dobijem vizu.I dalje ne znam šta da kažem ako me pitaju:Državljanstvo pri rođenju?
Bojim se da ću im reći:Ajvar.
Izvor:Melina Kamerić-Cipele za dodjelu Oskara,SA 2009.