Nemoj mi na NJU (matere ti)
Ne možeš mi bolan Neretvu izbrisati, ona se moru nada.
Trebižat joj se moj raduje.
Pjesme su o njoj napisane.
Ona ima obale, dvije.
Ima mostove.
Pa njima možeš s lijeve na desnu, i natrag, ako ti se hoće.
Ne možeš mi bolan Velež soriti.
S njega me bura brije.
Planina je to brate moj, u zemlji tvojoj i mojoj.
Kamen je to, oštar ko inat.
Ako mu se zamjeriš.
I mekan ko postelja.
Ako ga zavoliš.
Ne dam ti na Blatinu.
Na Žilavku, ne dam.
Njima dušom progovoriš.
I propjevaš.
Ne možeš mi bolan na Mostar.
Na Trebinje ne dam.
Stolac se Hrgudom opasao, pazi ga se.
Nećeš mi na Čapljinu, majke mi.
I Čitluka ima, dođi, vidjet ćeš.
U Širokom su duše široke.
U Bileći krava ima, ovce pasu.
Tu ćeš kušati najbolje pole, i najbolji kajmak.
(budeš li me dobro slušao)
Grude i Posušje mi na miru ostavi.
Nisu na prodaju, nisu za izdaju.
Nemoj mi na Ljubuški, tamo voda plače sedrenim suzama.
Tu možeš vid izliječiti.
Nećeš vala ni na Blagaj, na Međugorje nećeš.
Tu se ljudi mole Bogu, svatko svom.
Nećeš mi bolan na Hercegovinu, ona je moja.
I tvoja je.
Zato joj ime ne diraj!
Gadno ćeš joj se zamjeriti.
Zamjerit ćeš se i Hercegovcima.
A onda si dirnuo u osinjak.
Nego, primakni tu Bosnu malo bliže.
Da se ušuškamo.
Ide zima.
Bit će nam toplije.
I mirnije.
Jednom, zauvijek.
Nadam se.
Slaven Paća Grbavac.
s praga jeseni 2022
Mostar, Velež
Trebinje
Hrgud
Stolac
Čapljina
Široki
777 Posjeta 2 Posjeta danas
News Reporter