Nastup

Kategorija: Kemal Mahic    
    Datum kreiranja petak, 25 Mart 2011 07:48
    Datum posljednje izmjene petak, 25 Mart 2011 07:48
    Objavljeno petak, 25 Mart 2011 07:48
    Klikova: 772

Kemo naslovna

Te,davne 1964 godine,pohadjao sam II razred gimnazije Ljubuski.Pred novembarske
praznike,u nas razred je usao profesor Ivan Plejic i rekao:Gdje je Mahic Kemal?
Uplaseno sam pristupio profesoru Plejicu,ocekujuci neku peripetiju sa vec novim
direktorom skole.On je prisao meni rekavsi:”Veceras je Akademija u sali kina “Radnik”…

i ti bi trebao recitirati pjesmu Vladimira Nazora “Radost”.Evo ti knjigu,idi kuci,pomalo
vjezbaj recitaciju i dodji u kino “Radnik” u 19 sati”.
Bio sam iznenadjen,pun crvenila u licu,pocascen, a u isto vrijeme pitajuci se da li cu
biti uspjesan na Akademiji?!Spremio sam “stvari” i dosao kuci iznenadjuuce rano.
Docekala me majka kojoj sam saopcio sta treba da uradim u vecernjim satima.
Tada je nastala drama!Izvrsena je “analiza”moje garderobe i majka je konstatirala
da od postojece garderobe tokom nastupa,njeno “dite”,njen recitator,nece moci bilo
sta odjenuti.Nedostajala je bijela kosulja,dzemper,pantalone, cipele.
S obzirom da smo zivjeli “od prvog do prvog”,trebala je neka magija da se ode u
kupovinu navedenog,kako bi se “osvjetlao obraz”porodice pred prepunim gledalistem.
Majka je bila zamisljena,lomila je ruke,pa sam je skoro “uhvatio” da misli”sto nije nekoga
drugog odredio za nastup”.Time mi je bilo teze,trema me vec “hvatala” za nastup a mogucnost
kupovine nove garderobe bivala je “nemoguca misija”.
Majka se negdje izgubila a ja sam u tiho recitirao pjesmu “Radost”.
Nakon pola sata majka se vratila niotkuda.Rekla je,”idemo kupiti garderobu”.Bio sam
iznenadjen ali se nisam usudio pitati odakle joj novac?Pokorno sam krenuo sa majkom u grad.
Dosli smo u tekstilnu prodavaonicu koju su vodili Sadija i Lukas i nakon nkoliko proba kupili
crne pantalone,zeleno-sivi dzemper i bijelu kosulju.Nakon toga usli smo u “Batu” i kod Fize
“Sikovice”kupili cipele.Nakon kupovine,majka se teskim koracima vracala kuci.Znala je,da se
neplanirani trosak treba vratiti.Osjecala je ponos radi sina,ali i kada imas ponos,osjecas brigu,
zebnju,neizvjesnost.

Kada smo stigli kuci improvizirali smo “probe” nove nosnje.Uslijedilo je kupanje i “dotjerivanje”.
Oko 18 sati krenuo sam prema kino dvorani.Sala se punila i do 19 sati je bila prepuna.Iza paravana,
na sceni su bili izvodjaci programa.Kada bi se paravan pomakao ugledao bih u prvim redovima
nekoliko profesora.

Kada je voditelj programa najavio moj nastup,izasao sam na scenu i ugledao profesora Ivana
Plejica.On mi je kimnuo glavom i tim migom mi dao podrsku.Prihvatio sam njegovu gestu i krenuo
sa recitiranjem.Nestalo je treme i koracao sam prema “visinama”.Kada sam zavrsio,Ivan je ustao
kao i citava dvorana,i gromkim aplauzom ispratio moj nastup.Kakvo mi je dao samopouzdanje!
Koliko sam “narastao” u njegovim i sopstvenim ocima!?

Prisutni su se pitali”ko je onaj mali”?Vecina je govorila”pa to je sin Hase Mahica”.Ali niko nije rekao
“to je sin Nure Mahic”.Junak moga nastupa je bila moja majka!Drugi junak je bio profesor Ivan
Plejic koji je u meni prepoznao recitatora i spikera kakav je i sam bio,nesto kasnije na TV Sarajevo.
Ovaj tekst posvecujem uspomeni na majku i uspomeni na moga profesora,moga direktora,moga
kolegu,dragog i pravog gospodina Ivana Plejica!
Kemal Mahic,profe

 plejic
 Na slici profesor kemije Ramo Arnautovic, Muharem Cesko, portir i prof. Ivan Plejic.

1085 Posjeta 1 Posjeta danas