Dr.ASIM PECO:IZGOVOR SONANTA M NA KRAJU RIJEČI

ljubuskistaraSonant-m,kada se neđe na kraju riječi,ima različitu sudbinu u ovom govoru.Muslimani ga,prvo,i u toj poziciji,potpuno čuvaju.Hrvati  koji su bliži Neretvi takođe ga upotrebljavaju,ali i zamjenjuju sa .n;a što se ide dublje u ovu oblast,češće se sreta –n mjesto –m u toj poziciji.Evo potvrda za to.

a)U govoru Muslimana Vitine i Ljubuškog:

dam,dodirnem,diram,derem,curam,čekam,čitam,ćistim,ćuvam,grabim,gutam,kupam,kidam,kjućom,kunem,kjunom,livorom,listom,lišćem,litrom,mamom,maćkom,mišom,maslom,mlikom,mladom,nisam,ne znam,na jaslam,obrazom,okom,pojem,putem,puškom,pešćešem,rogom,repom,rutom,svim,svom,svojim,,svakom,svekrom,šumom,šišom,štofom,štalom,šetam,šapćem,tiram,trćim,tražim,uljom,uzdam se,uberem,ukopam,upišem,vašim,velim,valjam,vućem,vratim,vraćam,znam,znojem,zimom,želim,žalim.

U mom materijalu nije se našla ni jedna potvrda iz govora Muslimana ovih dvaju mjesta za prelaz –m u –n.

U govoru Hrvata imamo ovakvo stanje:

ZVIRIĆI:Antom,čađom,ključom,konjom,kolom,kolim,u grabovinam,metem,nijednom,nogom,jekom,osam,,s autobusom,sasvim,sestrom,mogu vam reć,vrstom,sedam,potpauzom,perom,obučem,nožem,sidam,sidnem,zvizdom,ženam;

Pored:babon,sa svojin mužom,sa svojim čovikom,prit kućan,nisan žedan,pot kolin;

BIJAČA:dernecim,da van kažem,krmeljim,preda mnom,po selim,na Zvirovićim,plećimam,što sam otla reć,svačim,s muškjem,s momcim,žeđom,za metkovićim;

Pored:čujen,šta će van?;

CRVENI GRM:borićim,grebljim,drugim,jecam,cistom,Metkovićim,mislim,idem,moga sam,na nebesim,nožom,na nogam,pravim putom,po selim,osam,po školjinam,na vratim,sa svatovim,testom,sasvim,zdravljem,za tijem,zaklopcem,znadem;

Pored:bila san,čir iman,đavolin,u kotlin,konjman,imam,malin,u mukan,loncin,neman,nisan,ne znan,sa vin je doša,silon,znan;

STUDENCI:babom,curom,čilim,čađom,budem,bojim,gredom,ćerimam,donesem,čitam,ključom,čim,mišom,lišćom,dobrom,bilim,dolom,golom,mom,mojim,nakvim,nekim,nediljom,noktim,pantim,putem,puterom,ocom,odjednom,otiša sam,pragom,rukom,razumim,vidim,umim,sidim,sa rebrim,sanjam,zecovim,potpauzom,zvižđemo,po zubim,zvizdam,znam,žalim,želim;

Pored:cvitovin,beren,jesan,jajeton,jaslin,u naćvan,metnija san ga,okle je rodon?,pot kolin,slomijen,svučen,s tobon,poljen,kamenjin,prijateljen,vršen,ženon:

LJUBUŠKI:znam,žalim,ne smim,u mom,drugom,svojim;

Pored:ja san,iđen,znan;

RADIŠIĆI:Bjelašnicom,danom,dicom,đubretom,bojom,Gojićim,lomim,mojim,idem,Avdom,kažem,presicam,pod otim,rukom,sa dicom,sidim,sedam,sa mojim znanjem,sa sirom,s otim,nogam;

Pored:iden,čitan,cinim,izrazin,iđen,radin,nisan,u Studencin,s komipirin,uljon,za jednin;

VAŠAROVIĆI:autobuson,tražin,nisan doša,bija san,begovin,otin,ne pitan,vilan,kuruzon,pason,kokošiman,pilićin,ja mislin,na vratin;

Pored:ne znam,ne razumim,da budem,pantim,s carom,spored momnom,ovizim poslom,obaša sam,u našom selu;

ORAHOVLJE:jesan,sedan,morala san,čujen,u kolin ,s kišon,u Veljacin,pod murvon,s krmeton,pod meculeton,u Ljubuškon;

Pored:kavodam,kuruzom,kumpirištem,čujem,s onim neveroznim,daždenjakom,bratanom,ja mislim.

Naš materijal upućuje na zaključak da je najmanja čestota ove pojave u Pologu,Jarama,Vraniću,Zvirićima,Krahinom Gracu,Zvirovićima,Dobrom Selu,Uzarićima i Bijači-iz ovih sela skoro da i nema potvrda za –m>-n,što bi moglo ići u prilog mišljenja da mjesta koja su u bližoj vezi sa centralnohercegovačkim govorom manje znaju za ovu pojavu nego ona mjesta koja se nalaze dublje u zapadnoj Hercegovini.Ali,Čitluk  i Studenci protive se ovom zaključku.Ta se mjesta nalaze skoro uz Neretvu,pa ipak,tu je pojava –n mjesto –m na kraju riječi dosta obična.To,opet govori da je pojava debilabijalizacije finalnog –m bila jedna od tipičnijih oblika ovoga govora i da je ona bila svojstvena svim njegovim dijelovima u zapadnoj Hercegovini.Naravno,isključujući govore Muslimana ove zone.

Izvor:Asim Peco-Govori  Zapadne Hercegovine(SA 2007.)

1532 Posjeta 2 Posjeta danas