Napisao : Ante GRANIC
– Nista nije uzvisenije od samilosnog Allaha » !
Tako pise iznad kreveta
Mirzeta Mostarca , mog iskrenog drugara , koji je dosao u Pariz prije vise
od pedeset proljeca , ljeta , jeseni i zima – i nikada se nije pomakao iz
Francuke , a daleko od Mostara – iz kog je ovdje stigao… “priko grane”!
Svi koji su bjezali “priko grane” bjezali su bez pasosa , samo je Mirzet
bjezao – sa vazecom putovnicom .
.
– Kud te je djava nosija sa putovnicom « priko grane » , sto nisi lipo ko
covik prisa grancu , ima si pasos – ne bi te vratili ?…! Pitam .
– E , moj covik : u srcu Allah , u ruci putovnica…to je zanimljivo , znam .
I to – crvena putovnica !…Ali , to je duga i druga prica… ! Na vrhu
Alpa , kaze meni nas vodic :
“ Nije to pasos , to je putovnica…putovnica – govori rvacki , ili…!
Ti moras govoriti rvacki , jer si ti – rvacko cvice !”…
.
Tako je pocelo , dragi citaoci . Pa Vi sad citajte dalje , ako vas zanima !
.
OCI U OCI SA KOMANDIROM MILICIJE – LICNO !
.
Bijase covjek svojeglav , Mostarac . Volio je pricati viceve , ali upozoravati
i na grijehe . Kad su Mostarci podigli spomenik magarcu na Tepi , on je –
u gluho doba noci , napisao ispod spomenika : « Osman Pirija podigo
sam sebi spomenik « !…A Osman Pirija bijase NEKO u Mostaru , i to ono
kad nije bilo onoga « netko » . Tako je Mirzeta Mostarca probudio telefon , haman samo sto je zaspo .
– Alooo !…
Alo…je li to Mirzet-aga ?…Slusaj aga , da si se sutra u dvanest nula
nula nacrta u stanici milicije , srdacno te ceka komandir – l i c n o !
– Ma…sta je sad , kakva milcija – spavam…sta sam ja skrivija , Allahu dragi ?
– Slusaj Ti stara ptico : Ostavi ti Allaha dragog na miru !…
Nego , ponesi Ti deku , donji ves duplikat , cetkicu za zube i lancun ,
a za svaki slucaj ponesi i kasiku , i ne zaboravi pasos …Kais i pertle
od cipela ostavi doma…!!
.
– – Ma…ma…! Ma , covice…kakva milicija ?…
– Nemoj mi « mamat » – jesi li Ti mene dobro cuja , ili da ti ponovim ?
– Cuja san , druze komandire , cuja…sutra – u dvanest nula-nula !
.
Tacno u dvanaest nula-nula Miraza se javio dezurnom u stanici milicije .
– Sidi , druze Mirzaga , eto se i kafa pusi…hoces li cigaru ?
Mirzet se smete , ne zna sta da kaze i okrenu na – l i s k a n l u k :
– Ja bi radije konjak , kafu ne pijem , druze komandire – nasali se .
– Najprije sidi , raskomoti se . Dobit ces Ti i konjak i cigare ,
kafu…i rucak koji serviramo tacno u podne !…Onako , aginski rucak !
.
I komandir izvuce iz ladice jednu ovecu fotografiju i baci je ispred
Mirzeta . Mirzet iskolaci oci . Bio je to on , kako pise parolu ispred
Spomenika “ Osmanu Piriji” !… Fotografija je bila carobna .
Na njoj se cak vidio pun mjesec , rasejavajuci zlatastu mjesecinu , koja
je padala po spomeniku magarcu na Tepi – i slabo vidljivom covjeku koji nesto pise !
.
Soba se zamraci ispred ociju Mirzeta Mostarca . Komandir kucka po stolu .
Tisina , mrtva tisina – kao da je posljednja .
Zatim komandir udari sakom o sto – poskocise fildzani , olovke , gumice…
Papiri se rasprsise po podu . Mirza u strahu otvori oci . Iznad njega je bio
komandir milicije , ljut kao ris! Komandir zatim pokuca na vrata iznutra ,
vrata se otvorise i dezurni milicionar udje u prostoriju , pozdravi – i stavi Mirzetu – lisice na ruke .
.
– Taaako ! Sedam dana , bice dovoljno . A sto se jedinog obroka tice , on
ce , zaista , biti serviran tacno u podne”…Zatim komandir pridje Mirzi ,
podize mu bradu uvis da ga gleda pravo u oci i doda :
– Zapamti : rucak je tacno u podne – a kad je podne , to JA odlucujem !
I uzmi ovaj fotos – kao uspomenu” …
.
Tako je Mirza – beg dospio u samicu .
Istoga dana , poslije isljedjenja , dopremljena su jos trojica . Oni su znali ,
ali nisu dojavili . Njima je ofikareno petnaet dana , i to u « hotelu » gdje se
rucak dijeli tacno u podne . A kad je podne….to odlucuje !…
.
Mirza je pusten sutradan u 02 sata i 42 minute , tacno u vrijeme kad je ,
prosle noci , piskarao po spomeniku magarcu na Tepi !
SPASITELJ I CRVENI PASOS
.
Naviru mi vec ispricane price Mirzetove . One su , po prvi put , nastavile
zivjeti i u njegovom sobicku , tu u blizini znamenitog groblja Per la Sez !
U Parizu .
.
Naime , prvi put nakon pedesatak godina – Mirza me pozvao , privatno .
– Skini te cipeletine – valjda te je bar tomu Bosanka naucila” ! Rece .
– Pertle ne skidaj , nije ovo haps” !… Doda !
.
Sobica mala , uredna – zidovi u cetiri boje : crvena , bijela , plava i zelena .
Na zelenoj strani zida – veliki , zlatni okvir od najboljeg drveta ( od poda do plafona ) , a u sredini zeleng zida – dva reprezantativna okvira kao da su za slike Luvra , a okviri su uljepsani sa laznim dragim kamenjem u tri reda .
.
Jedan malo deblji , i u njemu stoji knjiga : MUHAMED (a.s.) I KURAN ,
drugi iste velicine , a u njemu crveni pasos , otvoren na strani sa fotosom
Mirzetovim ( kopija) na A3 . Drugi i z l o z a k – otvorena , ( original) , samo prva i zadnja stranica – korice pasosa – boje crvene .
……….
Zatim krevet , uredno zastrt , a iznad njega zlatnim slovima na zelenoj podlozi izvezeno : NEMA NISTA UZVISENIJE OD SAMILOSNOG ALLAHA !…Na podu cilim sa nekim turskim sarama , za koga Mirza tvrdi
da je donesen iz – Meke , zatim fotos stare zene koja razvlaci jufku – uspomena na Mirzetovu majku , i fotos covjeka koji pusi nargilu – uspomena na oca , koji je umro – « od pretjeranog pusenja » .
Tako bar Mirzet kaze .
.
Zatim : mali stolic sa papirima . Fes , crven , objesen o zid .
Bakreni servis za kavu , sa fildzanima . Brojanice .
Secer , lokumi i rahat lokumi . Jedna olovka , koju Mirza zove lapis .
Zatim , maketa starog mosta , napravljena od — s i b i c a .
Policijske lisice za hapsenja , objesene su na dugom ekseru , sjaje se .
Mala kuhinjica zastrta , i cetiri metra za setnju – od kuhinje do prozora .
Potom , dvije stolice , i ja i Mirzet – dakle… komada dva !..
.
Cim je stigao u Paris , odmah je poceo raditi i “na ulici” ! Sve on zna o
automobilima…kad god dodjete na Menilmontant – njega cete naci kako
se vrti oko nekog auta . I ja sam danas dosao da mu ostavim auto , kao i
godinama ranije , da ga odveze na tehnicki pregled , dok ja nesto radim .
Pedeset godina klijantele , nije mala stvar !..Van radnog vremena .
.
– Bogami cu o tebi napisati pricu “- kazem Mirzi . On se uzjoguni :
– Nemoj , Bogati , citam ja tvoje pisanije…interesantno jeste , ali je bas
dobro « zacinjeno » tvojim maslom – pa se coviku cini da je sve to tako…
Ti , brte , pises kako bi ti volija da je tako – a ne kako jeste « !…
Nego , da ja tebe nesto upitam : hoces li da nesto procitas iz ove knjige” ?
I ne cekajuci odgovor , vadi iz okvira knjigu “Muhamed ( as ) i Kuran” .
.
.
STVORIO SAM VAS RALICITE !…
.
– Ev , ev ovo naprimjer !…Procitaj :
Citam :
.
“ Univerzitet u Kordobi i drugim velikim gardovima , bili su cesto pod
nadzorom JEVREJA i nestorijanaca , jer su se tadasnji muslimani drzali
Muhamedove a . s . izreke : DA DRUSTVU COVJEKOVOM MNOGO VRIJEDI ISKRENO ZNANJE , BEZ OBZIRA OD KOGA DOLAZI “!
.
Tako Bagdatski kalifa Me Mun pise vizantiskom caru Teofilu i moli ga
da dopusti Lavu Matematicarau da dodje u Bagdad .
.
– Neka , kaze umni kalifa , razlika RELIGIJA NE BUDE RAZLOG DA
ODBIJES MOJU MOLBU ! UCINI ONO STO BI UCINIO PRIJATELJ
PRIJATELJU, A U NAKNADU TI ZATO DAJEM STOTINU FUNTI ZLATA – I VJECNI SAVEZ I MIR “ ! ( Knjiga Muhamed a.s., i Kuran ,
Izdanje 1.931 – strana 30 ).
.
– E…moj pajdo !…Ima cetiri stoje godina , a mi danas : “istocni Mostar ,
zapadni Mostar”…U istocnom kazes : “Ja san Ante” – a balavac kaze :
MRS NA ZAPAD.…na zapadu Mostara kazes : Ja sam Mirzet , a oni tebi : MRS NA ISTOK !…A zvono haman pocelo , cuje se i ezan!…A BULEVAR pust , kao da prolazis Saharom !..I Ti sada mene pitas – zasto ne dolazim
u Mostar !…
.
Hajd , vidi ovo … I – procitaj :
Citam :
.
“ Kordopski islamski univerzitet u Spaniji , skolovao je cak i jednog Papu !
A U DRUGOJ POLOVINI PETNAESTOG STOLJECA , KARDINAL i
GLASOVITI INKVIZITOR KIMENES – SPALIO JE NA GLAVNOM TRGU U GRANADI – OSAM HILJADA ARAPSKIH RUKOPISA “ !…
.
.
Mislim nesto : Boze – da te paljevine nije bilo , kakvo bi danas dodatno
bogatsvo imao i znameniti muzej LUVR ?!…
.
– Evo , procitaj jos ovaj ajet broj 51 i reci da li se u njemu krije misao iz
KUR ANA “ Svorio sam vas razlicite da se takmicite u dobru «, a onda
ja idem na radju , a ti – brisi !… B r i s i !
– Procitao sam ja to sto puta – kazem !
.
– Hajde nos te djava – ti sve znas !…Sta ga god ko pita , ON sve zna !..
– Ne znas Ti nista !…
Sta si dosa kod mene kad sve znas !
Dobro te zovu VELECASNI , sad cu te ja zvati – i EFENDIJA !…
– Pa , efendija znaci GOSPODIN – kazem .
Mirzet ustade : Eto i to znas !… »Mrs na zapadni …
NA – z a p a d n i i i …!
.
I smije se zaraznim smijehom , lijepljeci veliki poster slavne glumice HUREM , iz serije o Sulejmanu Velicanstvenom – u koju je , kaze , jedino zaljubljejn . Portret je stvarno impresivan … Naprosto osvjezi sobu !
NA RASTANKU : OSTAH BEZ CIPELA !
.
Zazvoni mobitel i Mirzet se javlja : JA !… Ja , brate – jesan ja san !…
Jesan , ja san – ko ce drugi biti ?!…Dosa si na tri gume ?…Uh !
.
– Ma kako ti je pukla guma , covice…kako ti vozis… di si Ti ?…Hajd
eto mene …Odma dolazim!…Ma – idi na sastanak i kljuc ostavi u onom
kafeu priko pata – i idi di oces , i vrati se kad oces…Ma sta te briga sta ja
radim…dosa mi Antara pa zajebava !…Ma jok…sta ces ga gledati , nego brisi : ako te Antra takvog vidi – opisat ce te ! Opi-sat-ce-te ! I to kakav
nikada nisi bio !…Antara od svacega napravi pricu , a da je bar istinita
ni po jada !.. U Antarinoj prici neces ici na nogama , nego na rukama » !
.
Izlazimo , Mirzet zakljucava vrata .
– « Pa di su ti cipele ?…i s p a r i l e !…Ja sam ti reka da skines cipele , a ne da ih ostavljas na stepernistu , nego da ih uneses u sobu…eto ti sad…
Ne trazi ih – nikad ih neces naci « …
I ode – ne okrenu se !…
.
– Vidim : nema mojih cipela …Mirza mi porucuje , trceci niz stepeniste :
– « Eto , vidis da sve ne znas , a pedeset si godinica sprdija u Parizu…eh !
Ovo je Paris dvadeset , nisu ovo Jelisejska polja ! Sad se snalazi » !…
I nestade ga i iz prizemlja !…
.
.
ZAKLJUCAK – UZ POLICIJSKE LISICE
.
Ostadoh sam – u carapama !
Sjedoh na stepenik i mislim :
Prije pedesetak godina , komandir milicije je otpustao Mirzeta .
– Ti si u nas zaveden kao ” Mirzetbeg” . Ove lisice koje smo ti stavili na
ruke – uzmi za uspomenu . Dobro ih cuvaj – da te opominju .
A ako te budemo drugi put zvali – ponesi i njih !
I evo Ti vizitkarta , ako zatreba . Mislim , ako nesto vidis protuzakonito!
Evo i pasos . Sad mores priko granice , legalno” !…
.
Mirzet podize glavu . Kroz prozor se kocoperio Stari most , kao spomenik .
.
Uz stisak ruke i uperenim kaziprstom lijeve , komandir doda :
– I jedno pitanje , Beze : Bi li ti , volio da se vise ne vidimo ?
– Bi , rece iskreno Mirzet , stavljajuci poklon – policijske lisice u dzep .
– E , to…to ! To i ja zelim : Da te moje oci vise nikada ne vide !…I brisi !
B r i s i !…
.
– Na izlasku – ugledah prodavnicu cipela . Od Mirzeta ni traga .
Bogati , prodavnica cipela – ko narucena !…
Sa starog mosta se cuju glasovi : Oooo – ruk !…Oooo – ruk !
To se skakaci strmoglavnjuju u Neretvu !
.
( Ante GRANIC :
Zapis iz serije
PRICE IZ PARIZA
Promajna , Septembra 2.014. )