Svakodnevno se u Sjevernoj Americi dešavaju napadi na policiju od američkih državljana, u zadnje vrijeme ponajviše od afro-američke populacije. Ni jedan od njih nije nazvan terorističkim ni od medija a ni od zvaničnika američke vlade…
Sve i jedan BiH političar i zvaničnik koji napad u Zvorniku naziva teroristički ne zaslužuje uopšte da se uzme u obzir kao ozbiljan čovjek i zvaničnik… Ovo kažem prvenstveno sa pravnog stanovištva.
Drugo, ubistvo se desilo ispred policijske stanice na kojoj nije bilo najvažnije državne oznake a to je zastava BiH. Sahrana poginulom je bila bez oznaka države iako je država proglasila Dan žalosti.
Trece iako je ubijeni bio na spisku zlocinaca srebrenickog genocida radio je i dalje u državnoj sluzbi. Sve ovo su pravne činjenice koje se protive tezi da je napad teroristički, bez ulaska u osobne poglede na ovaj slučaj.
Na osnovu rečenog, zaključak je jednostavan:
1. Ubijeni policajac na osnovu svoje ratne prošlosti nije mogao da radi u državnoj sluzbi
2. Napad nema terorističku pozadinu nego personalan čin pojedinca koji je rodjen i odrastao u traumama zločina nad njegovom najbližom familijom u agresiji i genocidu u BiH od 1992 do 1995 godine
3. Ako država proglasi Dan žalosti kompletna ceremonija sahrane službenika te države mora se održati po državničkom protokolu, kovčeg mora da bude ogrnut državnom zastavom i počasna garda mora da ima državne oznake…
4. Pošto je sahrana održana mimo državničkog protokola, država mora da opozove svoju odluku o Danu žalosti i nema obavezu da sahranu i sve ostale troškove plati…
Mogao bih još toga… Pitam se odavno… Koje pravnike i druge kadrovnike uči sarajevski univerzitet kada im ni profesori neznaju medjunarodno pravo i prava i obaveze države prema ovom slučaju?… Ovo pokazuje da je politika, prvenstveno stranačka u BiH zaslijepila sva pravna akta i zatvorila sve knjige u kojima pišu prava i obaveze države i u kojima je Ustav te države…
Da zaključim, ovaj akt ubistva po svojoj pravnoj osnovi nije teroristički, nije planski, nije državnorušeci, nije akt protiv buduceg suživota, nije akt protiv sistema ili institucija države nego pojedinačni akt protiv svega onog što državni sistem nije mogao da uredi 20 godina poslije genocida i agresije. To je pojedinačni akt očajnika koji je izvršio akt ubistva i pokušaja ubistva i da je ostao živ za to bi trebao odgovarati.
Autor: Nihad Krupić