MATE GRBAVAC: SVIJETLA STRANA SUNCA (roman)

mate2

 

NAPOMENA:Još jedan roman se pojavio u Ljubuškom!Riječ je o romanu Mate Grbavca:“Svijetla strana sunca“ koji je izdat u nakladi „Ogranka Matice hrvatske u Čitluku“.Roman se pojavio tekuće 2015.godine(296 strana).Autor Mate Grbavac je profesor u penziji.Prije penzioniranja je bio direktor „Zavoda za vaspitanje ženske djece i omladine“ u Ljubuškom te direktor „Gimnazije“ u Ljubuškom.Kada nije bio direktor radio je kao profesor hrvatskog jezika i književnosti.U našim mislima Mate Grbavac ostaje vječno u statusu profesora.(K.M.)

Iz romana prenosimo nekoliko stranica:

—E,moj Bruno,duga je to priča,a ja ću skratiti koliko mogu.Ti reci kad pređem u dosadu.Znaš ti nas gastarbajtere.Uvik željni priča i pričanja.Ti zarađuješ kruv pisanjem,a ja pričanjem.Takva nam sudbina.A ipak mi se čini puno lakše pričat nego pisat.Kad nešto lanem mogu reć da su me krivo čuli,ali kad nešto napišeš onda nema mrdanja!Imaš crno na bilo!4

—Pa,sada je demokracija!Možeš slobodno govorit!Ne ide se u zatvor za to.

—E,moj Bruno!Ti si i dalje obični naivko.Ja sam se  opametnija.Sad je gore nego prije.Tada te gonjala jedna stranka-Partija.A sada,gonja te njih sto.Jesi li zinija odma si nekoj kriv.Prije je bilo zatvora.Makar te džabe rane.Jest da je vikendica mala,ali izdrži se.Vidiš mene.Godinu dana sam robija i osta živ.A sada te osude na brzaka.Potraju te na ulicu ili što je još gore isprebijaju te ili prosviraju ćivericu.Jebeno da daske.Ja ti nisam vako govorija onda kad smo se upoznali.Pazio sam koliko-toliko da to bude književni rvacki.A sada pričam kako mi je baba govorila doli u Širokom.Prvo,duši mi lakše,a drugo-mnogi odma ne prokuže što sam reka.Dobro i meni,dobro i njima.Nakon zatvora,a nije bilo lako tamo,moram ti priznat,zdimija sam u Njemačku.Tamo mi je bilo puno Širokobrižana,rodijaka.Nije bilo lako doći do pasoša,ali para vrti di burgija neće.Sve se sredi kad se oće.To je bilo od pamtivika.Pa,vidiš li sada kako se to radi?Nema čovika kojeg ne možeš i ne tribaš potplatit.kažu da su Njemci bili sasvim drukčiji dok nisu došli naši tamo radit.Naši ih naučili kras,varat,lagat,potplatit tako da su sad gori od naši.To ne znači da je naš narod pokvaren,ali ako ima kraći put do cilja zašto ne ići njima?

—Pa,kako ti je bilo tamo?Što si radio?Kad si otišao u zatvor više o tebi nismo ništa znali.A,interesirali smo se,to trebaš znati.Bio si pravi prijatelj i voljeli smo te.

—Kad sam bija u zatvoru stalno sam razmišlja kako iz njega što prije izać.Ko i svaki zatvorenik-jedino o tome misliš.Nije prošlo dva-tri miseca i već su se počeli oko mene vrzmati i nagovarati me da im se priključim,da počmem za nji radit.Zna se koji posa.Šnjuvat okolo,slušat šta lupeta narod,nepoštena inteligencija,i vazda budna reakcija i sve im to prinit.Ja nisam prista.Oni su bili uporni,prefirgani,ali sam ja osata dosljedan.Bio sam dobrog vladanja i nakon deset miseci me puste uvjetno na slobodu.Ova moja rodbina u Širokom potegla svoje veze i nekako mi zbavili pasoš i ja ti brže-bolje u Dojčland.A tamo ko da si u Erolandu.Tako ti ja sada zovem Ercegovinu.Znaš,kad sam prvi put rekao tu riječ svi u gostionicu su u mene pogledali.Vjerujem da su pomislili da se zajebajem i sprdam sa svojom užom domovinom.Ali,što je vrijeme više prolazilo i oni su prihvatili taj naziv.Zašto oni smiju te svoje zemlje nazivati Dojčland,England,Niderland ili ne znam kako još,a da mi svoju ne možemo nazivati kako hoćemo?Kud god prođeš čuješ naše na bauštelama.Suju li suju,svašta balenzaju!Uvečer ti isti po gostionicama potroše ono što danju zarade.Ne kažem svi,ali ima ih dosta.A ja ti polako upadnem u tu klapu,pošto sam bio najpametniji od nji,s najviše škole,a i dobro mi je iša njemački jezik.Pola ovi moji iz Erolanda ne zna beknit ništa na njemačkom.kad mi se rodijak Mate vratija doma ženi i dici okupilo se cilo susidstvo.Pita ga jedan kako se na njemačkom kaže kruv.Mate ko iz topa:Brod!A ovaj prefriganac pita dalje-A kako pura?Mate se zamisli i kaže:Isukrstami,mislim podmornica!A ja ti,da se na falim,bolje njemački špreham od one učiteljice Mande što uči dicu u mom selu njemački!Uvalim ti se u socijalnu službu kao prevoditelj.Malo-pomalo,upoznam dosta ljudi i s jedne i s druge strane.Plaća dobra,a daju i naši kada im sredim neku stvar:doplatak za dicu,uzdržavanje bolesnog ćaće,matere,osiguranje od ovog,osiguranje od onog,stanarinu i ko zna što sve ne.Išlo me pravo.U gostionicama nisam nikad platio piće.Uvik se nađe neko kome sam pomoga.Bilo mi ko bubreg u loju.

A onda ti se oko mene počmu vrzmat neki sumnjivi ljudi.Ko neka emigracija.Svaka čas onima koji su pobigli što se nisu slagali s Titom i s Titinovcima,ali tu ti je bilo svakakvog ološa.Nisu ništa radili,već gulili naivne.Daj za ovu stvar,daj za onu stvar!A sve u njiov džep.Tili su mene uvalit u svoje kolo.A moraš biti mudar.Ne smiš reć da nećeš jer te može lako noć progutat,a ni da oćeš jer će te tada Udba sjebat do daske.Kako god okreneš najeba si.Igrao sam ko onaj Držićev virtouz.Bit sit,obuven i obučen i na nogama.Sićam se jednog Ličanina Dane.Često je zalazio u gostionice gdje se okupljala naša čeljad.Bio aktivan u tim emigrantskim krugovima i jedne večeri poslaše ga Bogu na ispovi obuvena.Podmistili bombu.Troje poginulih,nekoliko ranjenih.Sva sreća da tu večer nisam bija tu.I ja bi vrisnuo s njima.

—Jesi li se ženio?

—Sačekaj malo,bola,da završim s ovim!Kad sam skupija dosta love odlučim otvoriti gostionicu.Što bi ovi s kojima radim trošili pare u tuđim gostionicama kad mogu u mojoj?Otvorim ti je,ali nisam moga na svoje ime,već na ima Njemice s kojom sam tada živija.Sam ću sve obavljati i posložit,a ona će voditi financije i na njoj će biti firma.I išlo super.Svaki dan puna.Pivaju se razne pjesme,a mene nije briga.iskreno da ti kažem dojadija mi je oni ban.Te ustani bane Jelačiću pa bocom u zid,te ustani bane narod te zove i stolicom u prozor!Živi nered.Doduše,jesam naplaćiva sve to višestruko,ali ne možeš dotrat onoliko koliko sataru pjevači.A vidi sada!Kad si čuja nekog da sada zove tog bana?Ko da ga Bog nikad nije ni da!Vidija si koliko je buke bilo kad su,jadnika,opet sastavili i dotrali na Trg.A sada?Oni što se tu vrzmaju ni da glavu dignu da ga pogledaju.Svak svoju brigu muči.Jedino golubovi imaju di srat.Takvo ti je vrime danas.Što ti je demokracija!Je sam tu,a nema me.Zgrnula se dobra lova.Ali,jedne noći izgori u plamenu.Nisu mogli istražitelji utvrdit kako pa rekli da je zbog električnih instalacija.Ma kakvi!Znam ja da je to uradila ljubomorna konkurencija.Tada je puklo između mene i Švabice.Nismo bili vinčani.Kad su se sravnili računi ja osta dužan državi dvajes tisuća maraka.Kako ni sam ne znam?Opucala mi paru i pobigla,kurvetina.Reka sam tada:-Nikad više nećeš imati posla sa strankinjama!Ako imadnem to je samo za jednu noć.Povališ je,jebeš i svak svojim poslom.

—I oženi li se ti?-navaljujem ja.

—Jesam,brate!Ti navalija ko da si ti zagorija one stvari,a ne ja.Oženim ti ja našu Ercegovku.Ali,brate,nisu ni one ko što su bile.Nešto se to pogospodilo,izokrenulo.Umisto da ona mene sluša,slušam ja nju.Ma,šalim se ja,ali nije ni daleko od toga.Imam ti dvoje zlatne dice,mislim službeno.Ima li što neslužbeno,ne znam.Ko će ga znat?Do sada se nisu javljale i nadam se da neće ni odsad.

—Moj Ero,pripremi se ti za to.Tko zna kad će banut.Valja biti budan!

—To ti mene iz zasjede,je li?Bistri su Ercegovci.Uvik imaju dva-tri izlaza iz kuće.Zlu ne tribalo!I onda ti se zgužva u Jugi.Mi smo vanka znali što se sprema.Bili smo izmaknuti,a i propaganda Zapada je bila jaka.Znali smo da će se to sve raspast u krvi jer je tako i nastalo.Puno toga je bilo što ne valja,nije se to moglo pomirit.I braća se pobiju kad žive u zajednici,a kad se odile paze se ko dobri susjedi.Svak sebi i svak odgovara sam sebi.Nema ti druge.I počelo skupljanje para za kupovinu oružja.Tu sam ti se i ja uključija među prvima.Ljudi mi virovali,davali i kapom i šakom.Donosija sam u Rvacku i umanitarnu pomoć.Nekoliko puta po pune kamione.Imam ti i pohvalnice za to.Sada sam se smirija,imam ti jednu građevinsku firmu u Njemačkoj,jednu u Dalmaciji.Izgradnja je,ima posla.Imam ti kuću pod Sljemenom,vikendicu na Pagu i Korčuli.Volim more.Ništa lipše nego ujutru sidit na teraci,pit kavu i gledati u more.Milina!

…. 

Izbor: Kemal Mahic

1464 Posjeta 1 Posjeta danas