ŽENIDBA LALIĆ MAHMUT AGE

age Mostar

Vino pila do dva pobratima.

Koja su ti do dva pobratima?

Jedno Mahmutaga mali,

Drugo Desnić Mehmedaga stari.

Jedan šemno pije hladno pivo,

Drugi dertli i kaharli v*oma.

Oni što*no šemno pije pivo,

Ono Desnić Mehmedaga stari.

Lalić dertli i kaharli v*oma.

A Desnić mu Mehmedaga viče:

„Pobratime Lalić Mahmutaga,

Što si,pobro,dertli i kaharli?

Ali si se zabrinuo,pobro,

Što se pobro,oženio nisi?“

A Lalić mu Mahmutaga viče:

„Da ja tebi moje jade kažem,

I ti bi se čudom začudio.

Počeše mi dosti dolaziti,

Kazivat* mi lijepu đevojku,

Lipo mi je u Kanidži kažu,

U Turčina kanidžkog muftije,

A na ime Zejnu plemenitu.

Kad mi taku kazaše đevojku,

Odmah sam ti na noge skočio,

Sigurao sebe i dorina,

Pa oćer*o u Kanidžu bilu

Do bijele efendijne kule.

Pa izmamih na pendžere Zejnu,

Pa je zakleh Bogom Gospodarom:

—„O,Zejnijo,Boga ti jedinog,

Izađi mi na demir-pendžeru,

Da ti tilo vidim i odilo,

Jesi l* naka k*o to meni kažu.“

A divojka za Boga hajaše,

Pa otvori đoze na pendžeri,

Pa mi taman stade ašićare.

Kad je viđeh,brate Mehmedaga,

Mnogo ljevša vet je meni kažu,

Puno ljevša u licu divojka,

A pobolje na tilu odilo,

A podulje sijah pletenice.

Tu sam bio za neđelju dana,

Vazda obnoć bio u mejhani,

Vazda obdan pod pendžere Zejnu,

Pa je zakleh Bogom Gospodarom:

—„O,Zejnijo,Boga ti jedinog,

Da te prosim,bi li pošla za me?“—

Sreća moja,što j* u drugog nema

I nesreća,što j* u drugog nema,

Nije meni dževab učinila:

—„Eto tebi moga stara babe!

Ako bi me pregorio babo,

Ja bi njemu hator napravila.“—

Kad mi taki dževab učinila

Odmah sam ti doš*o do Budima,

Odmah svata u Budimu nađoh,

Opremih ga u Kanidžu bilu,

Svate će mi u Kanidžu doći

Na ahare kanidžkog muftije.

Tu će mrklu prenoćiti noćcu,

A u jutro rano podraniti,

Ašićare prsten iznijeti.

Sreća moja,što j* u drugog nema,

I nesreća,što j* u drugog nema,

Muftija će prsten prifatiti,

Meni Zejnu pokloniti divojku.

Muštedžije na muštuluk trču:

—„Daj muštuluk,Lalić Mahmutaga,

Lipa ti je isprošena Zejna,

Isprošena,tebi poklonjena!“—

A ja teško muštuluke dajem,

Dok mi svate od Kanidže dođe,

Donese mi mehke boščaluke,

Od muftije knjiga šarovita,

Da mu vodim tri hiljade svata.

Svakog sam se posla ostanuo,

A počeo sitne knjige pisat*

Na dostove i svoje jarane,

Dok okupih kitu i svatove,

Opravi* ih do Kanidže bile.

Svati će mi u Kanidžu doći,

Kanidžke ih age dočekati,

Po konacim svate razjagmiti,

I u jutru rano podraniti.

Eto curu đeverima dali

I svakoga svata darovali.

Svakom dali što za koga bilo.

Pa će povest* lijepu đevojku.

Ne kažem ti jade isprijeka:

Zar divojka odveće lijepa,

Pa na*m dala na četiri strane

To se čudo na daleko čulo,

Šeher Duzi u Zemlju ćesarsku.

Pa će Kajser začut đenerale,

Da je lipa isprošena Zejna…

Izvor:NOVI BEHAR,broj 21-23 1938.

1145 Posjeta 1 Posjeta danas