Teče i teče,teče jedan slap,
Što u njemu znači moja mala kap?
Gle,jedna duga u vodi se stvara
I sja i dršće u hiljadu šara.
Taj san u slapu da bi mogao sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.
(Dobriša Cesarić)
Hiljade učenika-hiljade „šara“!I svi oni sa svojom „kapljom“ čine jedan „slap“.
Taj „slap“ je Gimnazija Ljubuški.Srednja škola koja se formirala 1953.godine pod nazivom „Državna realna gimnazija“.
Ona je nastala u rastu i napretku općine Ljubuški.
Bila je potrebna našoj mladosti i našoj zajednici općine Ljubuški.Bila je potrebna i učenicima koji su je pohađali iz susjednih općina:Grude,Čitluk,Čapljina,Vrgorac…
Njenim otvaranjem prestala je potreba da srednjoškolci iz Ljubuškog pohađaju gimnazije u Mostaru,Splitu,Metkoviću,Zagrebu,Sarajevu…
Gimnazija je postala alta mater(lat.=hraniteljica majka).Majka znanja,intelektualnosti,iskustva…
Stvorena je sa nadom da nam budućnost bude bolja od prošlosti.
Stvorena je da širi ljubav,radost i optimizam kao univerzalne vrijednosti ljudske egzistencije.
Moto djelovanja odgojno-obrazovnog rada je bio:
Citius-brže
Altius-više
Fortius-ječe
Majka hraniteljka je davala i daje „certifikat“ uspješnosti za još više,za još jače i još brže.
Nad radom predavačkog kadra i učenika od 1953.godine brinuli su direktori,odjeljenske starješine i u novije vrijeme:pedagozi,psiholozi i socijalni radnici.
Donosimo spisak direktora gimnazije Ljubuški(1953-2016) godine:
1.Branko Rašović,profesor (1953-1954)
2.Zvonimir Kljajo,profesor (1954-1955)
3.Branko Rašović,profesor(1955-1958)
4.Abdurahman Nametak,profesor(1958-1959)
5.Nikola Dugandžić,profesor (1959-1960)
6.Rasim Tiro,profesor(1960-1964)
7.Ivan Plejić,profesor(1964-1969)
8.Branko Rebić,profesor(1969-1970)
9.Nevenka Blažeković,profesor(1970-1971)
10.Ivan Pavlović,profesor(1971-1973)
11.Nevenka Blažeković,profesor(1973-1974)
12.Zvonko Vrankić,profesor(1974-1982)
13.Ivan Matić,profesor(1982-1986)
14.Mirko Škegro,profesor(1986-1994)
15.Milan Čuljak,profesor(1991-1994)
16.Bonaventura Bagarić,profesor(1994-2005)
17.Mate Grbavac,profesor(2005-2010)
18.Goran Skoko,dipl.ing.(2010-2016)
Po godinama mandata „direktorovanja“ i ravnateljstva može se zaključiti kada su bila stabilna i nestabilna vremena.
Svi oni su bili predhodnici,bilo kada smo bili učenici ili kada smo u školi radili kao profesori.Odlučivali su po raznim kriterijumima u zavisnosti o vremenu življenja i uprave trenutka.
Doprinijeli su ugledu gimnazije Ljubuški.Mnogi bivši učenici na studijama u Zagrebu,Sarajevu,Mostaru,Splitu ili bilo gdje, bili su pitani na fakultetima:“Kolega, gdje ste Vi završili srednju školu?“Kada bi dobili odgovor:“Gimnazija Ljubuški“-onda su znali da je riječ o studentima koji će zadovoljiti kriterije fakulteta kojeg su pohađali.
To su bila najbolja priznanja Gimnaziji Ljubuški,pored plaketa,zahvalnica,priznanja….Time se uzdizala i škola i naš grad-„oaza u kamenu“!
Kao bivši učenik i profesor gimnazije Ljubuški u nekoliko tekstova spominjao sam svoje profesore i one sa kojima sam bio kolega od 1974-1993. i nema potrebe da ih ponavljam.
Ali moram spomenuti pored direktora-higijeničarke,tehničko i administrativno osoblje koji su sa svima nama činili „Zbor radnih ljudi“.To su:
Mahić Sabira,Češko Muharem,Ramljak Draga,Zurić Anica,Bećirović Ema,Bubalo Jaka, Sose ivica,Pehar Katica,Bonić Iva,Paradžik Vesa,Bilić Smilja,administrativni zaposlenici Sadiković Šerif,Sadiković Emira,blagajnici Marić Franjo,Ćerić Fahra,šefovi računovodstva Bilić Blaž, Vlado Roso,Paradžik Ankica,Marinčić Šima,Jelinić Venka,stražari Gadže Ljubo,Bilic Kreso, Matić Zvonko….Svi imaju moj respekt i poštovanje!
Od učenika moje generacije(1963-1967) pitam se hoće li 2017.godine,povodom 50-godišnjice mature,doći:
„oni bucmasti kojima smo se rugali
oni mršavi koje smo sažaljevali
oni vedri,tužni,hrabri,strašljivi,jaki,slabi
dobri,loši,mirni,nestašni,zajedljivi,sujetni,
besramni,sramežljivi,sitničavi,dobrodušni,škrti,rasipni
siromašni,imućni,drski,plačljivi,lijepi(e),ružni(e)
starmali,djetinjasti
Ili
ko od njih živi u gradu
ko je iz grada otišao…“
Kao tinejdžeri upoznavali smo jedni druge,sklapali prijateljstva,ostvarivali simpatije i prve ljubavi.
U generaciji je bilo najviše „platonskih ljubavi“ koje većinom nisu prešle u ozbiljnije veze.Maštanja o idealnoj vezi su se raspršila završetkom školovanja u gimnaziji Ljubuški.
A do tada upotrebljavani su deminutivi i laskanja na „tržištu osobina“.
Neke kolegice su bile „mace“,“mačke“,“koke“,“lavice“,“tigrice“…a neke su u prvim pjesničkim pokušajima bile „vitki čempresi“,“breze“,“vrbe“ a poneke kolege su bili predstavljeni kao „hrastovi“ koje je lako(teško) oboriti…
Djevojke su sve svoje što su imale nosili na sebi.A to su većinom bile haljine na kojima su se kombinirale boje modnih trenutaka.Ubrzo su se pojavile „farmerke“-leviske i sve je nestalo čarolijom.
Između simpatija tražio se pogled,geg ili mig,žar koji bi eventualno doveo do nekog dodira koji bi razbuktao maštu idealizirane ljubavi.Te ljubavi su bile u stilu Beatriče,Laure,Emine,dakle ljubavi bez „tjelesnosti“.
Sve te ljubavi su ostale samo u sjećanjima,ali kada bi „učionice“ mogle pričati dobile bi se „priče iz snova“…
Ta vremena u ovoj školi,alma mater,hiljade učenika i nastavnika,ostaju u divnim uspomenama „onoliko koliko se sjećamo naše mladosti,znači-ZAUVIJEK“.
Pjesnik bi rekao:
…i sve što sam voljela daleko je od mene
I često poželim da prevarim uspomene
Al* po navici oblačim haljine
Što podsjećaju na boju maline
Koju si volio ti,
Koju si volio ti…
Kvalitetni profesorski kadar moje generacije je ostavio traga na onima koji su završetkom gimnazije Ljubuški postali kvalificirani za nastavak njihove „misije“,jer,“onaj ko je išao stopama svojih predhodnika s poštovanjem prema njihovom znanju,taj i zna“!
„Stajali smo na leđima divova“(Newton) a divovi su bili profesori:Nevenka Blažeković,Grozdana Plejić,Ivan Plejić,Zvonko Vrankić,Branko Rebić…
To su bili „učitelji života“!
Gimnazija Ljubuški je postala veleučilište,sveučilište,univerzitet!
Gimnazija Ljubuški je postala institucija!
Gimnazija Ljubuški je:
NEZABORAV!