Pitanje u naslovu je naravo samo hipotetičko, jako se dobro zna šta je pod čijom ingerencijom u ovoj zemlji. Samo neće ljudi da odgovaraju. I niko ih ne tjera.
«Ako misliš da je znanje skupo, probaj živjeti sa neznanjem» je moderni američki citat. Ne zna se tačno ko je originalni izvor ovoga, ali je i više nego jasno da je život ljudima bez (pravog) znanja daleko teži nego onima koji su «zagrijali stolicu». A ima i ona komunistička sintagma o tome da obrazovanje gradi zemlju. Pogledajte šta se desilo u zemljama BRICS-a (Brazil, Indija, Kina i Južna Afrika), pa će opet komunisti ispasti u pravu.
U toku prošle sedmice novinarka Žurnala, Azra Omerović napravila je reportažu o tome koliko je lako kupiti diplomu srednje medicinske škole. Omerović je u najboljem stilu Günter Wallraffa razotkrila ono što se u BiH već odavno zna, naime da je i naše školstvo korumpirano do te mjere da se sve može ”riješiti” sa izvjesnom sumom novca. Znate već one stare viceve koji su se pričali o profesoru privatnog fakulteta koji studentu postavlja pitanje, i kad student kaže da ne zna odgovor, profesor mu kaže: Da se kladimo po 200 eura da znaš? Ili ono o autobusu koji pravi pauzu u Travniku te da putnici mogu da se osvježe, odu na toalet ili završe medicinski fakultet.
Problem lažnih diploma ide malo dublje od toga da se radi samo o tome da će neko bez kvalifikacija dobiti posao u nekom staračkom domu u Njemačkoj. Problem je u srozavanju nivoa obrazovanja u zemlji, a što je niži nivo obrazovanja, to je manja mogućnost opstanka i zemlje i naroda (ovo naroda u množini da budemo politički korektni). Dok čitava Evropa radi na tome da svoje građanstvo obrazuje i pripremi na izazove koje sobom nosi novi milenij, naše vlasti od svojih građana prave jeftinu radnu snagu i zemljama u okolini (takozvanim maticama) i EU.
Dakle ono što je Omerović (uz koautora Avdu Avdića) objavila prošle sedmice i nije bilo nešto što nije poznato, ali je u ovom slučaju jako dobro dokumentovano. Tako autori članka navode i vlasničke odnose škole koja se bavi time, te kako se diplome koje se prodaju u BiH dovode u direktnu vezu sa Centrom za obrazovanje iz Širokog Brijega, iza kojeg, kako piše Žurnal, stoje biznismeni bliski HDZ-u BiH.
Naše pravosuđe je jasno, priča za sebe. Teško da se HDZ baš može pohvaliti dobrim rezultatima na ovom polju koje kontroliše zadnjih 12 godina. Reklo bi se da smo čak pomalo i nazadovali. Sipa je nakon objavljivanja članka u Žurnalu (koji je dobrano prenesen i u svim ostalim medijima) procijenila da bi bilo potrebno pokretanje istrage, međutim Državno tužilaštvo procijenilo je da nema „osnovane sumnje“ da se u školama iz Širokog Brijega i Srednje Bosne prodaju diplome.
I to će vjerovatno biti i epilog pomenutog slučaja. Jasno, da se to desilo u bilo kojoj drugoj zemlji na svijetu, neko bi se valjda sjetio da postavi pitanje ministru pravde, pod kojim je i Ured interne revizije i Sektor za pravosudne organe, kao i Sektor za izvršenje krivičnih sankcija i rad kaznene ustanove. Ali to pitanje nikako da dođe, ni od opozicije koja se upravo etablirala u raznim parlamentima ove države, niti od novinara. Niko nije pitao ni federalnu ministricu obrazovanja ima li namjeru podnijeti ostavku zbog ovog skandala. A bio bi red makar pitati. Jedini je problem u tome što bi Josipa Grubešu zamijenio novi ministar iz HDZ, a Elviru Dilberović neko iz SDA. A dokle god postoji osnovana sumnja u spregu politike i kriminala, tu više imena pojedinaca nisu ni važna. Važan je dres i grb na grudima.
Tacno.net, pise: Dino Prohic