ZIJA DIZDAREVIĆ (1916-1942): PITANJA NAD KASABOM

Dokonica bez kraja.Čaršija tupo zuri u prazno,lovi muhe po „havi“,dućan se s dućanom bezvoljno dovikuje,bolesno sunce leglo po prašini i miruje.

Ibrahimaga,raspojasan,izuo se i noge podvio pa stenje za tezgom.

Avdibeg sjeo u kahvi,znoji se i misli“kako se čoek,im'o-nejm'o para,osaniše pa ne zna šta će na ‘voj božjoj žegi“

Mujaga bi spav'o,“ama mu teška glava,a sparina je,pa se ne mere“.

Iščekivanje.

A u kancelariji sreskog načelništva skinuti kaputi.Mesnate,oznojene ruke i od duhana požutjeli prsti leže nemoćno na aktima.Svod kao da je pritisnuo tjemena.Ekspedit otpuhuje.Vruće.Lijeno.

Iščekivanje bez cilja.

U mesari zuje ose.Latif se ne miče,nekako mu svejedno sve na svijetu,gleda u Subhijinu krojačnicu i nečemu se dalekom,neodređenom,ali ugodnom otuda nada.I sjedi.Iščekuje.

A Subhija,“makar i grihota bilo“,skinuo fes pa svaki čas briše znoj što mu se između rijetkih dlaka cijedi niz lubanju.Zaustavio šivaću mašinu i pospano gleda u šegrta koji se prži nad razgrijanom peglom.E,baš se ništa ne mere radit’ od ove omore!Uh!“

„Muro“ u svojoj „ćerhani“ prislonio novine uz nos pa napreže kratkovidne oči.Han mu pun.Pungo po stoti put prelomljenom iglom zašiva hlače što mi ih je gos'n pisar,prije godinu i po,velikodušno poklonio.Luka „baskija“ zaviruje u košulju i „trijebi se“.Ibrahim „ćosan“ se kune da je „one onamo hefte,kad ‘no je iš'o sa slastičarem Muhsinom na Ban-brdo,zaradio za dva i po dana banku,a baška što je tamo jeo sira i kajmaka“.Postepeno,u glavama počinju da kuckaju misli:“Đe bi se,ovo,ručalo?Kako bi se štogoderce oparmačilo?“

Pukla čaršija,duga i uska,vuče se kroz ljetno prijepodne,njiše i uljuljkuje ljude i golica brigama:

-Šta bi insan sad radio,de?

-Da okrenemo ražanj pa da „akšamluk“ kurišemo?

-Uh,pos'o je to,brate!Ko će se toliko umarati!

-Pročita l’ ti đeride,Mujaga,šta ima po dunjaluku?

-Jok,vala.A što'š ćitat’?Umro ko ćit'o-umro ko ne ćit'o!K'o da nemam drugog posla!

E,baš mi iz usta ote!Šta me briga za svijetom?Nek sam ja živ i zdrav,a drugi…e,baš je žega!Nego,šta bi ti sada radio,de?Imaš li šta pametnije?

Prašina.Neko daleko ljetno zujanje,melanholičan zvuk dosade koji se i ne čuje i ne osjeća.Žuti prsti pomakli su se sa stola.

-Je li šef otišao’

-Odmak'o je stari podaleko.Ne boj se!

-Vala,da i mi malko odahnemo!Ubi me ova tinta.

-E,omrzoše mi slova zbog ovolikog pisanja-eto ti!

Ko bi na ovoj vrućini povazdan pis'o,ako boga znaš?

-Uh,a kad će ručak?

-I šta ćeš radit’ do ručka?

-Baš,šta bi čovjek sad,na ovoj sparini?

-Izmisli štogod,de!

U Subhijinom mozgu sivo.U mesari težak mir.

Nad nepokretnom kasabom vise olovna pitanja:“Kako da se pobjegne od vremena?Šta da se radi?

…Pungo krpi hlače.Luka pucketa i predlaže:

-Da se iscijepa kod Ibrahimage koji tovar drva.Ako ništa,ručaće se.A u mene trbu’ pjeva k'o gošćica.

-Jest,ako budne.

Onda je negdje kroz čaršiju odjeknulo:

-Latife,daj meso,a ja ću zerzevat,pa da napravimo pršulju!

-Bogami baš,dobro si se sjetio!

Ču se to po dućanima i „ćerhanama“.

-Mujaga,mogli bismo i mi pršulju napraviti?

-Hajde,de!Brže će nam proć’ ovo do podne.

Kancelarije se pokrenuše.

 

-Da se porežemo,svak po dva dinara,pa da pojedemo jednu pršulju!

-More se.Svakako starog nema.

-A daleko je ručak.

Zatim ruke,debele,tanke,oznojene,žilave,dugačke,oble ruke uzimaju noževe i polako,nasitno sijeku meso,slažu paradajz,paprike,luk i to meso,dugo,neizmjerno dugo slažu sve to u plitke zemljane posude i nose.I dok u pekarama cvrče pršulje,dok miris golica čaršiju dajući smisao životu,u glavama niču vesele predstave i nižu se sjećanja na prijatne,masne zalogaje.

-Eh,što ti je insan!Prije  po sahata k'o ubijen u glavu,a sad znam što živim-mudruje Avdibeg.

Olovna pitanja skinuta su s neba.

…Kad su se iz „Murinog“ hana razišli,svijet je jeo vruće pršulje.I Pungo,opazivši u prolazu puna usta Subhijina kako halapljivo mljeskuju iznad krcate posude,iskreno,iz dna utrobe zaželje:

-Eh,da mi je barem samo jednom umočit’!

 

Izvor:Zija Dizdarević:PRIPOVIJETKE;“Veselin Masleša“-Sarajevo,1983.

Priredio:Kemal Mahić

 

 

1277 Posjeta 1 Posjeta danas