Vino pila do dva pobratima.
Koja su ti do dva pobratima?
Jedno Mahmutaga mali,
Drugo Desnić Mehmedaga stari.
Jedan šemno pije hladno pivo,
Drugi dertli i kaharli v*oma.
Oni što*no šemno pije pivo,
Ono Desnić Mehmedaga stari.
Lalić dertli i kaharli v*oma.
A Desnić mu Mehmedaga viče:
„Pobratime Lalić Mahmutaga,
Što si,pobro,dertli i kaharli?
Ali si se zabrinuo,pobro,
Što se pobro,oženio nisi?“
A Lalić mu Mahmutaga viče:
„Da ja tebi moje jade kažem,
I ti bi se čudom začudio.
Počeše mi dosti dolaziti,
Kazivat* mi lijepu đevojku,
Lipo mi je u Kanidži kažu,
U Turčina kanidžkog muftije,
A na ime Zejnu plemenitu.
Kad mi taku kazaše đevojku,
Odmah sam ti na noge skočio,
Sigurao sebe i dorina,
Pa oćer*o u Kanidžu bilu
Do bijele efendijne kule.
Pa izmamih na pendžere Zejnu,
Pa je zakleh Bogom Gospodarom:
—„O,Zejnijo,Boga ti jedinog,
Izađi mi na demir-pendžeru,
Da ti tilo vidim i odilo,
Jesi l* naka k*o to meni kažu.“
A divojka za Boga hajaše,
Pa otvori đoze na pendžeri,
Pa mi taman stade ašićare.
Kad je viđeh,brate Mehmedaga,
Mnogo ljevša vet je meni kažu,
Puno ljevša u licu divojka,
A pobolje na tilu odilo,
A podulje sijah pletenice.
Tu sam bio za neđelju dana,
Vazda obnoć bio u mejhani,
Vazda obdan pod pendžere Zejnu,
Pa je zakleh Bogom Gospodarom:
—„O,Zejnijo,Boga ti jedinog,
Da te prosim,bi li pošla za me?“—
Sreća moja,što j* u drugog nema
I nesreća,što j* u drugog nema,
Nije meni dževab učinila:
—„Eto tebi moga stara babe!
Ako bi me pregorio babo,
Ja bi njemu hator napravila.“—
Kad mi taki dževab učinila
Odmah sam ti doš*o do Budima,
Odmah svata u Budimu nađoh,
Opremih ga u Kanidžu bilu,
Svate će mi u Kanidžu doći
Na ahare kanidžkog muftije.
Tu će mrklu prenoćiti noćcu,
A u jutro rano podraniti,
Ašićare prsten iznijeti.
Sreća moja,što j* u drugog nema,
I nesreća,što j* u drugog nema,
Muftija će prsten prifatiti,
Meni Zejnu pokloniti divojku.
Muštedžije na muštuluk trču:
—„Daj muštuluk,Lalić Mahmutaga,
Lipa ti je isprošena Zejna,
Isprošena,tebi poklonjena!“—
A ja teško muštuluke dajem,
Dok mi svate od Kanidže dođe,
Donese mi mehke boščaluke,
Od muftije knjiga šarovita,
Da mu vodim tri hiljade svata.
Svakog sam se posla ostanuo,
A počeo sitne knjige pisat*
Na dostove i svoje jarane,
Dok okupih kitu i svatove,
Opravi* ih do Kanidže bile.
Svati će mi u Kanidžu doći,
Kanidžke ih age dočekati,
Po konacim svate razjagmiti,
I u jutru rano podraniti.
Eto curu đeverima dali
I svakoga svata darovali.
Svakom dali što za koga bilo.
Pa će povest* lijepu đevojku.
Ne kažem ti jade isprijeka:
Zar divojka odveće lijepa,
Pa na*m dala na četiri strane
To se čudo na daleko čulo,
Šeher Duzi u Zemlju ćesarsku.
Pa će Kajser začut đenerale,
Da je lipa isprošena Zejna…
Izvor:NOVI BEHAR,broj 21-23 1938.