SULTAN I BOSANCI

Osmanli-nisani.svg

Turska vojska,dok je Turska Carevina bila,služila je turskog cara po devet godina,to je bio rok vojni.Onda car nije uzimao ni Srba ni katolika,nego samo Turke-muslimane u vojsku.Poceo je i po Bosni i po svim krajevima vojsku uzimati,a kad je bosanski vojnik poco služit turskog cara njemu se to ucinilo dugo devet godina,a one starješine što su bile pred njima,oni su vavjek starješine i njima je lašnje a vojsci je teže.Pa vojnici bude nekada,nekom vojniku,teško,a Bosanac je ljut i ljute svoje naravi,pa mu dodije nekada i nešto njemu bude u proces onaj njegov starješina,pa on na njega digne ruku,oce,š njim da se tuce.Onda to je kazato turskom caru da se ne može sa bosanskom vojskom i bosanskim ljudima postupat,oce da se biju sa starješinama.

Turski car je reko:“Dovedite mi dva iz Bosne vojnika da ja vidim kakvi su oni i šta oni oce,da ih pita moj zamjenik“.I dobili su dva vojnika u Stambol,de je car  turski živio i došo je tamo na divan(eglen).Pito ga je onaj,kod turskog cara,zamjenik carski štokakve rijeci i zapitivo ga i gledo da vidi „oce li ga naljutiti“.Ali su oni vojnici bili mekani kao pamuk što bi bio.Reko im je da izadu iz sobe.Kad su izišli,sultan je reko onijem koji su ih doveli iz Bosne:“Pa kako,ovi ljudi izgledaju dobri a vi kažete da se oce s vami da tuku?“.A oni koji su doveli ona dva bosanska vojnika,kažu:“Patišahu,oni su došli u našu zemlju,u Stambol,i oni nijesu u svojoj zemlji.A da ti vidiš kakvi su oni u svojoj zemlji,onda bi ti vidio šta su oni.Ali kad su oni u tudoj zemlji oni su promijenili cud i ne smiju i ne mogu da budu kao u svojoj zemlji.Dobij ti iz Bosne zemlje,pa podastri pod pod ovaj naš prostirac,pod ove serdžade,pa onda prostri serdžade po bosanskoj zemlji,pa cemo ih onda zovnuti na pitanje i divan,pa ceš viditi šta su Bosanci!“A turski je car dobio zemlje iz Bosne i podastro de ce oni doci na pitanje pred cara,a ozgo je prostro onaj prostirac-zvanu serdžadu.
Zovnuli su pred cara one vojnike i kad su došli poceli su ih pitati štokakva pitanja i gledali da vide jesu li sad ljuti,pitali ih onako kako ce ih malo izvesti,da se naljute.Cim je izišlo njima malo u proces ono pitanje,a onaj se jedan vojnik odmah raskoraci,pa digne na cara ruku i na onoga što je pito,a i drugi digne ruku.“Nemoj,kaže car,dolje ruke,ovde se ne tuce““Onda su tako vojnici spustili ruke,a zamjenik onoga cara je reko onijem njiovijem starješinama koji su ih doveli:“Znate li šta je ovo:ovo su ljudi zemljom tako ljuti i žestoki i nemojte š njima biti grubi i da bi njih ljutili i na proces išli,jer to je zemljom taki narod.Š njima polako postupajte,oni ce vas sve poslužiti“.
I tako su onda poceli malo lješve s onim vojnicima bosanskijem postupati i oni nijesu se š njima popravljali.
Napomena autora:nisam uspio naci nijednu varijantu slicnu ovom primjeru o Bosancima u turskoj vojsci  i  njihovoj naprasitoj i violentnoj naravi,te smatram da je kazivac,Todor Radak iz sela Lubova kod Jajca,ovo predanje kompilirao na osnovu opšteg narodnog uvjerenja da su Bosanci dobri i blagi,ali da se svakoj nepravdi oštro suprostavljaju.

Izvor:V.Palavestra-Historijska usmena predanja iz BiH

935 Posjeta 1 Posjeta danas