DR.ASIM PECO:IKAVSKOŠTAKAVSKI GOVORI ZAPADNE HERCEGOVINE(TEKSTOVI)

Vitina(Vitina,Vašarovići,Hardomilje,Crveni Grm,Studenci,Radišići,Zvirići)

VITINA

Bila sam malešna,a dedo se nešto zanećko.Đaba,ne da upalit lampe,a meni se vezlo.Šta ću,ku ću-morala sam poslušat.Taki je vakat bijo.A znala sam ti i majku.Bile smo komšinice.A i daiđe.Sve sam ih znala.Jašta,brate.On je ćosa s mojom sestrom.Đava je bila moja sestra.A sada sam ja ostala sama.

Neka ste vi meni došli.Poželila sam vas se.Nit me ti zoveš na telefon,nit dolaziš.Zaboravijo si me.Kako te nije stid!Kako učiš u školi?E,moj sine.Ka sam ja išla u mejtef,kako se onda ućilo.Mi smo išli ćetiri godine u mejtef.Hotila sam hafiz bit,ali mi nije dao babo.I sada ja to znam.Dobro pantim.Znam ti,vala,i sada svakoga popravit ako pogriši.Triba imat strpjena kad se ući.Ne mere to nabrzinu.Za sve triba vrimena.

A kako se klanjalo?Bogme lipo.Uzmeš abdes i klanjaš.Triba da ti je sve ćisto.Onda zanijetiš i eto,tako.Bilo je judi koji su išli i na ćabu.Ima i u nas hađija.Sad ih je manje.

Men s ćini da se danas puno krade.Priča mi je jedan rođak.A da okle bi se ovliko gradilo i kupovalo.Ne znam,brate,ali to ne vaja.

Sićam se ja hajre.Bila je lipa i pametna.Mi smo se družile,nikad se nismo pririćile,bože sačuvaj.A nisam je vidila više od četeres godina.Ona otišla tamo,ja ostala ovdi.A prije se nije  ovliko putovalo.Nije bilo ni para,ni obićaja.

Moj brat je bijo ko doktur.On je sve ličijo travama.Velik ti mu je narod dohodijo,bože moj.Svakom bi reka:ćupaj trave i pravi ćajeve.Nemoj upotrebjavat biber i papriku.Eto,to nešto ne vaja za zdravje.Ne vaja biti debeo.I ja se ćuvam da se ne nadebjam.Samo da mi je biti zdrava.Ne pušim.Duši me duhan,onaj nikotin.

VAŠAROVIĆI

Ljubuški je posta u vrime Erceg-Stjepana.Ime je dobija po  njegovoj sestri Ljubuši.Tako san ja to čuja i zapantija.

Prija su ovdi bile age.Age nisu tile radit pa su zemlju podilili kmetin.Kmeti su radili za nji.Begovin je bilo lako.Sve jim radili kmeti.Oni su iskrčili šume i tako su dobili dobre zemlje.

Tu je ranije bila granica.Eno i sada kalaure.Ima i puškarnica.Prije je svaki grad ima svoju tvrđavu..Pa i Ljubuški.

Mi smo gonili ajvan na ispašu,u planinu.Gonili smo i tuđeg ajvana.Jamij koliko moreš čuvat.Tamo ga čuvaj,muzi mliko,pravi sir,po četiri miseca.Unda se vratiš vamo.

HARDOMILJE

Lipo je počastit svoga prijatelja i gosta.A ovdi je uvik bilo bogati ljudi.Ima ji i danas.Neki su bogatiji,a neki siromašniji.Bivalo je u nas ljudi koji su imavali po pedeset volova.Svak je ima svoju šumu.Pa nasici drva,dotiraj kući i ne boj se zime.A bivalo je i ovdi sniga.Jes,mi kažemo snig.

Iša san i ja u šumu.Gleda san kako zviri nasrću na čovika,a i kako vade lesove iz groba.Jes,vire mi.

CRVENI GRM

Ima san nekakav prišt.Prišt je ka se oprži.A ovo je drugo.Prištunila san se.Ječmen  je na oku.Iz oka kaplje suza.Neman ti ja zubiju a čovik bez zubiju slabo more i is i govorit.

Ne kreći ga.Znaš da je ljut iz sana.

U Dalmaciji se drugovačije govori.Mi kažemo:kleknit,ciknit,maknit se,pomaknijo se.To mi je priča pokojni otac.On je davno umra.kad umre otac,pa se majka uda,unda ti je taj njen muž oćuv.Ima je i on oćuva.Ima san dice.I to ti je dičinji posa.

Pita pratar divojku na ispovidi:Imaš li momka?Iman,kaže ona.Jeste li se ljubili?Ja njega nisan.A on tebe?Neću se ja za nj ispovidat.

STUDENCI

Studenci su dobili ime po Studenčici.Studenčica je velika rika.Ona je uvik ladna.Liti,zimi.Ona ima četiri vrila.Ima u njoj i pastrmke.Brza je voda.Uliva se u Trebižat.Tu je prirodni pad.Mi imamo vodu sa Kajtazovine.Čitavo polje se more topit.S motorin se more i priko teste.

Eto nešto ziđem.Ako bude naoposun,valjaće.Metnija sam daske,za šalovanje.Dotira sam i blokove.I sin mi je tu.Nek radi.Bolje to vet da nekud ide..Nije lako ko u vo vrime ima velik imetak.Nema ko da radi.A sve zove.Triba radit,kako ne triba.Šta ćeš is?

Oklen ste rodon?Šta vi radite?Lipo je ovdi.Samo triba radit.Ima sam ti ja dosta i šemce i kokuruza.Gonija sam u mlin,pa razvrsta mekinje i brašno.Mlinica je na Umcu.Ne mere bit bolje.

Zdrao ljudima!Kako ste, ljudi?Evo san dotira grožđe.Imam na kolim dosta grožđa.Moreš jamit koliko oćeš:četiri-pe kila.Koliko moreš.Biće vina i rakije.Da sam ima sudi,bilo bi više.

More u nas svašta uspivat:prasa,kelj,raštika,zelje,gra,biža.Sve.Ima vode i sunca i ne treba ti ništa više.Drže ovde ljudi i po dvi,po tri krave.

Ja mislin da je i on poginijo.Nisu mi smili kazat.A da šta ćeš.Mora se reć istina.Drža je gostijonu.Eno doli.Nisu stili da mu kažu.Sin mu je osta mali.On sve znade.Majka mu se sitila šta je.Mi smo kumovi.ne smi se kumstvo odbit.Mislin da je i u vas tako.

RADIŠIĆI

Ja san se rodila ovdi.Ja sam šesto godište.Dvajesdevete san se udala.Ka sam malešna bila,igrala san se z dicon.Bija je tu i jedan moj rodijak.Ložili smo vatru.Tu mi se kotula zapalila.Jedva suto udunuli.Mogla san sva izgorit.Ja se stala krivit,te oni pritrči i polivaj vodon,i tako se to završilo.

Mi kažemo tetka,tetak,dajidža,dajinica.Ima unda bratić i bratana,sestrić i sestrana.Ima unda rodijaka i rodica.Sve je to ko vamilija.

Imavali smo i mi podosta ovaca.Uni imadu i danas.I ja san čuvala ovce.Tirali smo ji i na planinu.U pameti mi je ostalo ka smo išli na planinu.Tamo smo ostajali po tri miseca.Od mlika smo pravili sir,kajmak.Vako se to pravi.Pomuze se mliko,pa se metne u kaba.Kabli su bili drveni.U jedan kaba moreš više ovaca pomus.Ako ji više muzu,ima više kablova.Unda se mliko procidi.Cidi se kros krpe.Ima i citka.Na citku se cidi.Unda je to jemuža.kad je to gotovo,mliko se kuva na vatri.Bili su veliki kotli koji vise o komoštram nad ognjištom..ka se mliko svari,to je varenika.Unda imadu drveni škipi pa se u nji razlije mliko.Jes,jes,škipi su drveni.Unda tu mliko stoji do sutra.Sutra se pokupi kajmak.Imaju drvene kace u koje se meće sir i kajmak.Ka se pokupi kajmak,unda se usiri.kajmak je dignut s mlika.kajmak se mete.Triba ukupit dosta.Mete se u stapu.Mete se mećajom.Ono mliko što ostane,zove se mlaćanica.A ako se metne na vatru,dobije se urda,i surutka.U nas misto vode piju surutku,a i kiselinu.

Sir se meće i u mijove.Imali smo mi dosta mijova,i sira i kajmaka.Ka se metne sir u mišinu,unda se pritisne kamenom.Da se malo slegne.

Mi ovdi kažemo štap i štene.Tamo u Bekiji govore šćap.

ZVIRIĆI

Nije ranije bilo ko sad.Mi smo mogli svi zajedno živit i roditelji i dica.Tu se rađalo i umiralo.A sad?Oću ženu,neću dice.Kako to more.Danas ne valja narod.ja sam se volila udat.To je lipo.Ali i rađat dicu.Išla sam i ja u planinu.S pištoljom san jednom ganjala po planini nakve ajduke,šta li.Nisan dala na se.Svašta sam ti ja radila:kopala,orala,kuvala.Mi smo prija imali ognjište.Jesi li vidijo ognjište?Kad ima krua,more se i radit.Neka kruva,dok je kruva,nije gladi.Tako kažu naši stari.Ova mlađarija ništa ne čuva.

To mi je rodijak.I joni su išli u planinu,u Vran.Jednoć k meni dođu neke Romice.Oće vune.Natirali mi ovce,a znaš,ovcama se mora davat so.Bre soli ne mogu ni ovce.Ka san jin dala,okrenuše leđa i odoše.Bija je sa mnom i pokojni Grgo.Imala san lipog zvonara.

Ne valja brašno ako je za posikom.U mlinici.A bivalo je:posici mlin pa to nami dadni.Nas to zapalo.Mlinice su u Kravici,kod vodopada.On je bija u dojnjoj,a mi u gornjoj mlinici.

Prija je vako bilo:koja je cura imala više momaka,ona je poštenija.Momci bi birali po plemenu.Moj dedo bi reka:gledaj oklen ćeš se oženit.U grabovinam se prije sastajalo.Momci bi dolazili,mi čuvale ovce ,i tako.Taki su bili običaji.

 

Izvor:Asim Peco-Govori Zapadne Hercegovine

1123 Posjeta 1 Posjeta danas