IBRAHIM HADŽIĆ:ZA KRAJ O POEZIJI

I onaj koji ovo čita

Biće nula.

Kao što će i ovaj koji piše

Biti ništica.

A tek papir?

A tek papir?

Biće pepeo

I prah.

I kada se to troje spoji

I zalije vodom,

Uz tajnu formulu vremena,

Nastaće fosil.

I radoznali hominid,

Čeprkaće po okamenjenom pepelu.

Prinosiće očima

I nosu artefakt,zrnce koje sija.

U rukama zbunjenog istraživača

Biće to novi paleolitski dokaz

O uzaludnosti smrti

I besmrtnosti poezije.

Izvor:“Duge sjenke kratkih pjesama“,Novi Sad 2014.

Izbor:Kemal Mahić