Posvađale se za Bajram baklava i hurmašica.
Šta je preslatka, misliš da si neko i nešto, ako si tako izdašna, puna oraha, sladera i agde?
– Šuti, jeftina hurmašice, ko tebe šta pita? Lezi na tom tanjiriću i čekaj hoće li neko ipak da te uzme. Vidiš se kakva si, pa svako zna da si samo brašno, šećer, i malo praška za pecivo, i slučajno, sasvim slučajno, neki komadić oraha.
– Kako si tako ohola i bezobrazna? Vidi te samo, tu se sva rastopila od skupoće svoga sastava, i misliš ako te mnogi žele i jedu, da si neko i nešto. U zabludi si draga moja. Ti si bajramski kolač, u rijetkim prilikama, za posebne goste. I samo da znaš, mnogo belaja ti praviš ljudima, posebno muškarcima. Nisi o tome razmišljala – mamiš na još, nemilosrdna si prema ljudima, ne biraš sredstva i način da se svidiš, i još ostavljaš traga.
– Eee, sitna hurmašice, znam da si ti ljubomorna, shvatam ja tebe. Ko će tebe pogledati pored mene? Žao mi je, danas je Bajram. Znaš i sama da sam prema tebi prava dama među kolačima, prihvati i šuti, ili budi pojedena, naravno, sasvim slučajno.
– Prihvati ti, nakinđurena jedna, mene jedu i van bajramskih dana, a ti dočekaš svojih pet minuta i sva se razmećeš.
– Tako je dušice hurmašice, nije uvijek Bajram, a čak i ostane mene i poslije Bajrama.
– Mora tebe i ostati kad nisi dobro ispala – niko te neće, takvu previše slatku.
Uskoro su došli gosti, njihov razgovor su prekinule dvije viljuške. U slast, bismillah.
Admir Delalić
………………………
.
