Zaplakala iz dženneta hurija,
Zaplakala i suzu pustila.
Pitala je hazreti Fatima:
„Što ti plačeš,iz dženneta hurijo?
Progovara iz dženneta hurija,
Progovara hazreti Fatimi:
„Dragi doste,kako neću plakati
Kad sam *vako ja žalosna odavno!
Evo danas devet godin dana
Kako moje majke u džennetu nejma.
Sutra petak,turski Bajram,
Svi će ići u pejgamberi,
Pa sve redom u džamiju,–
I pred njima azman kapidžija
Što him nosi od kapija ključe,
Od svih osam dženneta
I sedam džehennema.
Kad otvori sve redom džennete,
Kada moje majke u džennetu nejma.
Kad se otvori sve sedam džehennema,
Kada moja majka u dnu džehennema.“
Zapitala iz dženneta hurija,
Zapitala svoju milu majku:
„Što ćeš tude,moja mila majko,
Kad si bila dobra na svijetu?
Klanjala si pet vakti namaza,
Postila si ramazan šerif.
Imala si devet pastorčadi,
Pastorčadi-devet mile djece.
Kad biše ti hljeba zaiskali,
Ti bi ondar njima *vako rekla:
„Naj vam hljeba,crna vas zemlja pojela!Naj!“
Kad biše ti vode zaiskali,
Ti bi njima ondar *vako rekla:
„Naj vam vode,crna vas krv popila!
Kad biše ti košulju zaiskali,
Ti bi njima ondar *vako rekla:
„Naj!Bolja vam je na tabutu skinula!
Ti si sofru od komšija krila,
Od fukare vrata mandalila,“
Izvor:dr.Abdurahman Nametak-Hrestomatija bosanske alhamijado književnosti,SA 1981.
Pod pojmom alhamijado književnost podrazumijeva se književnost na narodnom jeziku pisana arebicom!
Napomena:Abdurahman Nametak je bio jedan od direktora gimnazije u Ljubuškom!Pjesma je nepoznatog autora a zanimljiva je zbog toga da ibadeti nisu garancija dženneta nego i dobra djela i plemenitost!
Odabrao:Kemal Mahić