(…)Kada je riječ o dominantnoj mreži Fejsbuku,dvije stvari su doprinijele da njen uvid u profile korisnika bude sveobuhvatniji od onoga što o nama može da sazna CIA:to su oni naoko bezazleni dugmići „lajk“(like) i „šer“(share)-„sviđa mi se“ i „podijeli“.Ono što nam se sviđa i što dijelimo sa drugima razgolićuje nas više nego što možemo da zamislimo-ako se nad tim uopće zamišljamo.
Svi pritom(digitalno) potpisujemo pristanak da se naši podaci koriste po nahođenju:to je ono završno u procesu pristupa, pitanje da li prihvatamo „korisnički ugovor“ sa „uslovima korišćenja“.U svim slučajevima to su veoma obimni pravni dokumenti koje niko ne čita, a ako to i pokuša, ne razumije, pa brzo odustaje-i klikom prihvati.E pa, u tim „uslovima“, kad je,primjerice, u pitanju Google, najčešće korišćen pretraživač interneta, između ostalog, stoji i ovo:“U zavisnosti od podešavanja koja ste odabrali, vaše aktivnosti na drugim sajtovima i aplikacijama mogu da budu povezane sa podacima koje ste nam ostavili o sebi, kako bismo unaprijedili naše usluge i oglase koje vam predočavamo“.Što će reći-ne ispuštamo vas iz vida kad god ste onlajn.
I Fejsbuk je prije dvije godine saopćio da će svoje korisnike po imenu, a ne po broju računara sa kojeg pristupaju, pratiti širom interneta, što mu nije teško, s obzirom da svaki sajt danas ima njegove „lajk“ i „šer“ dugmiće.
Oni tehnički napredniji mogu doduše da u podešavanjima neke opcije praćenja isključe, ali većina korisnika nikad ne stigne dotle.Realnost je, dakle, da on onlajn upada u privatnost,sistematskog praćenja svega što na vebu radimo, ne možemo da se odbranimo(niti to pokušavamo).
Naši podaci,naše sklonosti, ono što pretražujemo po beskrajnim rudnicima interneta u kojima je svekoliko znanje naše civilizacije(uključujući i sve njene trivijalnosti), najprije se( uz pomoć „kolačića“,malih programa koji se instaliraju na naš računar tobože radi njegovog prepoznavanja i lakše komunikacije) analiziraju, na osnovu njih nas profilišu( sve to rade algoritmi,automatizovani računarski procesi), zatim prepakuju, kupuju i prodaju, ili se naše oči iznajmljuju oglašivačima.Pritisak da se iz svega profitira vodi do toga da se napuste svi obziri.
Istovremeno,nemali broj sociologa informatičke ere Fejsbuk smatra „najmoćnijim instrumentom za proučavanje ljudskog društva“.“Po prvi put nam je na raspolaganju mikroskop koji nam omogućava ne samo uvid u društveno ponašanje na nivou koji nije prije bio moguć već nam pruža i mogućnost vođenja eksperimenata sa milionima korisnika“ ocjenjuje Kameron Merlou,bivši glavni tehnolog Fejsbuka i šef katedre kompjuterskih nauka Stenford univerziteta.
CIA jeste moćna, ali još strašnije je to što, iako iz traha od hakera pokrivamo kamere naših laptopa(uzgred,to rade i gazda Fejsbuka Mark Zakerberg i papa),sami sebe špijuniramo.I u rukama ili džepovima stalno nosimo najmoćnijeg potkazivača,opremljenog ne samo mikrofonom i kamerom koji se mogu aktivirati bez našeg znanja već i senzorima za lociranje,evidenciju kretanja,kontaktima i virtuelnih i stvarnih prijatelja…
Naš mobilni telefon.
Piše:Milan Mišić(Politika)