Otac: Rođen si u Bosni, otac i majka su ti Srbi. Znači možeš biti bosanski Srbin; Sin: Ali Dodik je rekao da oni ne postoje…

Moj sin ima 8 godina i za razliku od mene voli da igra i gleda fudbal. Neko veče smo zajedno gledali utakmicu polufinala Lige Šampiona između Pariz Sen Žermena i Atalante. U stvari ja sam cijelu utakmicu tražio navijače koje sam čuo, ali nisam vidio, a on je zdušno navijao za Francuze.

Elem, dođe poluvrijeme i krenu priča.

 

Sin: Tata, šta je Kilijan Mbape?

 

Ja: Pa napadač, ne znam što ga trener ne ubacuje u igru?

 

Sin: Ma znam to, nego jel on, kako da kažem, Afrikanac?

 

Ja: Neki ga i tako opažaju, ali čini mi se da je više Evropljanin.

 

Sin: A kako je Evropljanin kada je crnac?

 

Ja: Pa fino, rođen je u Parizu u Francuskoj, a Francuska je u Evropi. Jel tako?

 

Sin: Od kad su Francuzi crnci?

 

Ja: Od kada imaju državljanstvo države Francuske.

 

Sin: Ali njemu je otac porijeklom iz Kameruna, a majka iz Alžira. Onda je on kamerunski i alžirski Francuz.

 

Ja: Ne znam, možda se on osjeća kao Kamerunac, možda kao Alžirac, a možda i kao kamerunski Alžirac i alžirski Kamerunac, mada nikad nisam čuo da se tako predstavlja.

 

Sin: Ni ja, mnogo je to tata komplikovano?

 

Ja: Ma nije. Čovjek ima više identiteta, a to znači da može da se osjeća različito i niko nema pravo da mu kaže ko je on.

 

Sin: Kako to?

 

Ja: Vidi, ti si živiš u Bosni i Hercegovini i ti si Bosanac i Hercegovac. Roditelji su ti Srbi, samim tim ti si i Srbin. Pošto si rođen i ovdje živiš u Banjaluci i naravno da si Banjalučanin. Ti si dječak, učenik trećeg razreda, ljubitelj Deks Roka. Sve si to ti i još mnogo toga.

 

Sin: A mogu li biti Evropljanin.

 

Ja: I Evropljanin si, naravno.

 

Sin: I gejmer.

 

Ja: I gejmer, zašto ne?

 

Sin: A Francuz?

 

Ja: Kad dobiješ francusko državljanstvo, onda možeš biti i Francuz.

 

Sin: Hoćeš da kažeš da ja mogu biti sve što želim?

 

Ja: Pa recimo da možeš, ali da bi nešto postao moraš da ispuniš i neka pravila ili obaveze. Da bi bio advokat, moraš da završiš pravo i položiš advokatski ispit. Da bi postao muž, moraš da se oženiš i sl.

 

Sin: A što ne mogu biti bosanski Srbin?

 

Ja: Naravno da možeš, zašto ne bi mogao biti? Rođen si u Bosni, otac i majka su ti Srbi. Znači možeš biti bosanski Srbin.

 

Sin: Pa rekao je Dodik, da bosanski Srbi ne postoje, već samo Srbi.

 

Ja: To je vrlo nekulturno govoriti.

 

Sin: Zašto?

 

Ja: Pa rekao sam ti ranije da niko nema pravo da ti određuje šta si ti?

 

Sin: Ni Dodik?

 

Ja: Ni Dodik, ni ja, niko.

 

Sin: Ali on je glavni u Republici Srpskoj, njega moramo slušati.

 

Ja: Opet griješiš, moraju se poštovati zakoni, a ne vlast, pogotovo ako te tjeraju da budeš nešto što ti ne želiš da budeš.

 

Sin: Znači ja mogu biti istovremeno i Evropljanin, i Bosanac, i Srbin, i Zvezdaš, i gejmer, i fudbaler, i jutjuber i dijete…

 

Ja: Da, sve to možeš biti.

 

Sin: To znači da sam onoliko bogat koliko mogu imati raznih uloga.

 

Ja: Upravo tako, što imaš više identiteta, život ti je zanimljiviji i bogatiji.

 

Sin: Kul.

 

I onda je počelo drugo poluvrijeme.

 

(Frontal.ba, DEPO PORTAL

1088 Posjeta 2 Posjeta danas
News Reporter