Aman jaRabbi kad se sjetim onih prijašnjih nedelja popodne u proljeće…
Pendžeri širom otvoreni, na njima tranzistori i svi na istoj stanici, “Sport i zabava”, Radio Sarajeva.
Odsvakle se čuju hašovi i grablje, narod pravi lijehu, dvije, za mladog luka, da poslije ima za lukmire, za salate.
Po sokaku popravljaju fiće i tristaće, djeca gonjaju lopte na male, cika, vriska: “mama, namaži mi krišku!” Cigani popravljaju kišobrane, oštre noževe, kalaišu sahane i demirlije, o taj vakat!
Svi na izvana osim jedne nane što naklanjava dva rekjata i ne čuje ništa osim svog šapata, elhama i kulhuvallahu. A iza širom otvorenog prozora jedna mlada mete i pjeva. Ne vidiš je ali čuješ:
“Karanfile cvijeće moje…”
Ah ljepote i meraka…
A danas, moj brate, nedeljom popodne ko da je vazdušna uzbuna bila, niđe nikog… Niđe žive duše. Svak gleda da nekom ne smeta, a svak svakom smeta… Alahemanet
Hadžibeg
https://www.facebook.com/mladipisacpodstaredane/videos/3959655634059428/
https://www.youtube.com/watch?v=zoHeqTRZMYs