U Norveškoj i dalje privremeno boravimo. U Norveškoj, u gradovima Porsgrunn-u i Skien-u organizovali su se bosanci i hercegovci da me iznenade za pedesetku. Sve je krenulo na inicijativu komšije i prijatelja Džeme Rizvića u saradnji sa mojom familijom i ostalim prijateljima, sve tiho i tajno, a svi sve znaju, samo su mene blokirali. Sam rođendan je bio 10. Septembra, a “suprise party” – fešta je odrzana 12.09.
Naši vrijedni bosanci i hercegovci, bosanke i hercegovke su se potrudili da upotpune tu večer sa bogatom trpezom, dobrim raspoloženjem i veseljem. Muzičari su bili Nisvet Braco Kajtazovic i Mirza Jakić, pjevali su svi i sevdah nam je razgalio dusu do sitnih sati. Prođe ljeto pedeseto, godina mi žao nije kad vidim da nisu prohujale bez traga. Kad je čovjek okružen dragim ljudima, sve je puno ljepše i ugodnije, hvala vam.
Zahvaljujem se svima na učešću u proslavi mog pola vijeka, posebno Adili, Amaru, Amri i Džemi koji je sve to zakuhao. Svi naši prijatelji koji su učestvovali u obilježavanju rođendana dobitnici su jednog besplatnog radnog sata od mene.
Moja hanuma i ja smo dobili poklon – vikend boravak u Velsu, u Cardiff-u, prevoz i karte za utakmicu Vels – Bosna i Hercegovina. Najljepši i najdraži poklon, nešto za pamtiti, a naši zmajevi će se sigurno razletiti i rasturiti Vels inšalah.
Na rođendanu je bila prisutna i jedna grupa ljubušaka iz okoline, a i iz Trondheima i Fredrikstada, napravljena je zajednička fotografija.
-Komšija I jaran Džemo se obratio lijepim riječima:
“Prijatelju dragi,
Kažu stari ljudi lako se prijatelj zvati, treba prijatelj biti! Jer … pravi pravi prijatelj nije “klipa”. Kad treba prijatelj prešuti,. Kad treba prijatelj kaže. Prijatelj brani, pomaže, savjetuje, tješi i bodri. Kažu: ko takvog prijatelja ima, a pogotovo i komšiju, treba da ga čuva ko oko u glavi.
E baš ja, i većina nas ovdje, imamo takvu osobu u našem krugu. I treba da ga čuvamo i poštujemo kao i do sada.
Zato, sretan ti rođendan ljudino mlada!
Neka te i dragi Bog čuva! Nek ti da dug život i dobro zdravlje pa da naredne godine proživiš lijepo, sretno i berićetno.
Živjeli”
-Pismo od jedne zemljakinje:
“Postoje ljudi koji pričaju puno, a kada treba da kažu nešto zanijeme… A postoje i oni koji ne pričaju puno ali progovore kada treba i pomognu koliko mogu. Ti si među ovim drugim i veoma smo zahvalni na svemu što si učinio za našu familiju!
Od srca ti čestitamo tvoj 50-ti rođendan i želimo zdrav, veseo i dug život u krugu onih koji te cijene i vole.”
–Naš Amar je takođe doprinio ugodnoj atmosferi svojim lijepim riječima o babi:
“Kao najstarije dijete i jedini sin…itd reći ću nekoliko riječi o babi svom. Mithad Muminagić, moj babo, vazda si mi bio ko ćaća. Tako ti je s Mitom – non-stop neka zafrkancija. A tako i treba, život brzo prolazi i ne treba biti previse ozbiljan. Odatle dolazi i moja pozitiva. Kad smo bili mali i kad je neko plakao na filmu rekao bi nam babo “Sine moj oni ne plaču, oni se samo smiju, samo izgleda kao da plaču. Do danas smiljujim se kad gledam film i mislim na to.
Ne sikira mi se babo previse, zato nije toliko ni posjedio. Možeš mislit doguro mi je babo do pedesetke, a izgleda ko da mu je trijes. I toliko je kopao da ima bolje tijelo od Bekama. Pa ako ti dosadi bit vodoinstalater možeš bit model.
U pravom hercegovačkom duhu i na mamino veliko razočarenje napravio je Mito staklenik od starih prozora i sadi smokve i vinovu lozu. Taj isti hercegovački duh je inicijator za BH Grenland futbalski klub. Da nije do Mite ne znam bili ikad rasturali “Bedrift ligu”. Kao što znate Mito voli futbal na svim nivoima a posebno je ponosan na svoj Velež. Ne bi ni Velež pobijedio Kup maršala Tita te *86 godine da nije Mito bio na Marakani. A kakav je tek zmaj ubjeđen sam da je Mito igrao protiv Kipra uvalili bi bar tri gola. Taki mi je babo, vazda zaigran za grad i državu odakle smo došli i za društvo iz nje. Nema u ovoj sali neko kome nije pomagao ili uradio neku uslugu. Ako budem bar deset posto vrijedan ko moj babo znam da će mi biti dobro u budućnosti.
Nek si nam živ i zdrav bar još ovoliko”
Amar Muminagić
Mithad Muminagić, ljubušak, žabljačanin
.
.
.
