BOSNA JE SVIJET
Države često uveličavaju sebe i svoj značaj, jedino Bosna umanjuje
Kao da se stidi svega, a treba da se ponosi

Šta je sve prošla i prolazi, druge države bi se raspale, pripale nekom drugom

A Bosna živi za sebe i prkosi
Od pamtiveka pa do današnjih dana

I mnogo šta će proći, ali Bosna će opstati

Tri naroda i tri vere, čitav svet u malom

Uticaj Turske, Rusije, Amerike…
A opet ni Turska, ni Rusija, ni Amerika

Ne ni nešto između, nego nešto posebno

Bosna sve ima, samo nema svest o tome da sve ima
Kada se to gleda sa strane, deluje i više nego zanimljivo
Banja Luka ima svoju priču, Sarajevo svoju, Trebinje svoju, Mostar svoju
Gradovi kao male države, svaka za sebe

Da ne pričamo o Tuzli, Zenici, Bileći, Bijeljini i mnogim drugim

Za njih su to samo gradovi, a za nas sa strane, luke istorije
U kojima se prelamaju kulture i različitosti

I sve nam je nekako zanimljivo, drugačije

Kao da odemo u neki daleki svet koji nam je tu
Stotinak kilometara daleko
Kao, dalek, dok, u stvari, naš
Isti jezik, ista duša

Toliko istog, a toliko različitog…

Bosna je imala i ima svoje heroje
Od Mirze, Džamonje, Davorina, Kike Sarajlića, Keme i ostalih
Ima i neke nove kojih još nije ni svesna
Ima „Pravdu za Davida“ koja je ujedinila čitav region

Imala je ćutanje Jelene Topić u Prijedoru koje je odjeknulo glasnije od najveće buke

Bosna ima 1000 svojih čuda
A da ne pričamo ko sve vuče odatle korene i poreklo, i neizbežni naglasak naravno
Bosna je i moderna i tradicionalna
Jednom nogom u srednjem veku, drugom u budućnosti
Ali sve je to čini posebnom, drugačijom da je upravo ta različitost, kakvih nema
Čini jedinstvenom

Pravim biserom u srcu Evrope…

Bosna ima Sarajevski atentat i Gavrila Principa, kao jedan od najvažnijih pucnjeva istorije
Ima svoje čuvene reke – Neretvu, Bosnu, Sanu, Unu, Vrbas…
Ima svoj Igman, Neum, Jahorinu, Bjelašnicu…
Ima svoje Olimpijske igre kojima niko u regionu ne može da se pohvali

Ima piramide u koje neko veruje, neko ne, ali ne prestaju da budu tema…

Bosnom su izgleda svi zadovoljni, osim onih koji tamo žive
A mi koji dolazimo, i u koji god deo zemlje da svratimo

Nosimo najlepše uspomene

Da ne pričam o gostoprimstvu i pažnji
Da ne pričam o živopisnim krajevima, od mora sa jedne strane do šuma i planina sa druge
Pa hiljade, hiljade potoka, posebno oko Ribnika
I netaknutih prirodnih predela kao u raju

Anđeoski krajevi bukvalno…

Bosna ima dušu
I preživela je nešto što nijedna država nije u evropi poslednjih decenija
Rat i podele kakve se ne pamte
Na kraju je sve to stvorilo jedan poseban ton
Iako deo Bosne sanja Hrvatsku, drugi sanja Srbiju
Ima i onih kojima je lepa i takva kakva jeste
I ne bi da pripadaju drugima

Nego bi da pripadaju sebi

Bosna jeste svet, koliko god da je ljudima teško to da priznaju
I možda nije najbolji standard

Ali mnogo šta je najbolje ili bar drugačije nego na drugim mestima

I ko tamo često odlazi ili se vraća
Posebno leti
Savršeno zna o čemu pričam
A i savršeno zna zašto se vraća

A i kome

Povratak Bosni je, zapravo, povratak sebi
I gde god da se ide, ona ostaje
Ona objedinjuje

Čuva

Zato mnogi od nas toliko vole Bosnu
Zato što volimo sebe u njoj
I to nešto što nigde drugde nismo našli. 
Preuzeto
Stefan Simić, Beograd
174 Posjeta 1 Posjeta danas
News Reporter