U kaldrmi jedan oblutak
leži dugo, dugo…
Ne daju mu da se odmori
mnoga stopala prolaznika.
Lice mu stalno bruse, dotjeruju,
Kiša ga često umiva
i suncu bjelinu ostavlja.
U novoj ljepoti oblutak pohode mnogi;
Mravi ga miluju laganim hodom;
Djeca mu lice šarama krase;
Grube potpetice neke dame
ostave trag ljubomore.
Oblutak sniva novu ljepotu,
iščekuje novu kišu, sunce, mrave…
JEDNOM KAD UĐEŠ U OVU SOBU
Jednom,kad me više ne bude,
sine, kad čuješ plač svoga djeteta,
iz ugla sobe,
čućeš moj glas-
Na staroj orahovini,
naći ćeš tragove
mojih dodira.
Moj miris će tada nestati-
Disat ćete vi
i s vama trešnja pod prozorom.
Sine, ne uplaši se ako vidiš
da se kaldrmi,samo,
pomiče kamenje.
Izvor:Semka Torlak-„Kamen u kaldrmi“,SA 1999.
Izbor:Kemal Mahić
.
2133 Posjeta 3 Posjeta danas