ALMIN KAPLAN: Sergija za džamijsku avliju

NA SASTANAK je Muriz donio kartonsko pake,selotejp i marker.Pake su najprije oblijepili  i na njemu napravili prorez za novčanice.Markerom su napisali:sergija za džamijsku avliju.Još im je ostalo da se dogovore oko toga šta će ljudima pričati po kućama.Jer narod je takav,tražit će da im se kaže šta to avlija podrazumijeva i kako su je oni,iz džematskog odbora,zamislili?

Muriz je rekao da će im iz građevinskog preduzeća,ljudi za to stručni,kasnije nacrtati sve do u detalj.Ono što oni trebaju objasniti narodu jest da obnova avlije podrazumijeva prekrivanje komplet dvorišta pločama od  mermera i šadrvan sa šest česama i isto toliko fiksnih stolica.Znači,šest ljudi će istovremeno moći uzimati abdest!I,naravno,u avliji će dići spomenik šehidima dubravskog kraja.

-A ako budu pitali imamo li spisak onih čija ćemo imena udriti na ploču?-upita neko od članova odbora.-Imamo li to?

-Šta da im kažemo?-pridružiše se ostali.

Muriz se tu malo trznu,razmisli,pa nastavi.

-Pa,jeboga,valjda se zna ko je šehid,a ko nije!?Trebat ćemo odabrati dvoje-troje da spisak naprave,ali to ne možemo sad.

Za riječ se sad javi hodža:

-Treba o toj stvari dobro povesti računa.Nisu ni svi šehidi-šehidi.

-Kako to misliš,hodža?-upita Muriz.

-Pa nisu svi koji su u ratu poginuli bili muslimani.Među njima je bilo i onih što su sovali i alkoholom se opijali,možda su se neki i drogirali,bludničili…Takve ja na ploču ne bi mećo!-reče hodža i zašuti.

Sastanak tad pritisnu tišina,mogla se nožem rezati.Čulo se samo kucanje kazaljke sata kojeg mnogi-jer ga tek tad pogledaše-kao da nisu ni bili svjesni.Meho pomisli da bi možda on trebao nešto reći,ali nije znao šta.Sjetio se svog druga koji je s njim otišao na akciju i poginuo-mjesec dana poslije vratili mu leš u razmjeni.Eso mu bilo ime,a zvali ga Esko-e on je volio sve o čemu hodža zbori.Kako bi njegovoj majci-počeše Mehu salijetati pitanja-objasnio zašto ga nema na spisku?Zanio se Meho toliko da se u jednom trenutku prepade kako su mu misli čujne,pa se trznu i one iz glave odlepršaše ko jato poplašenih ptica.

-Ne znam,hodža,šta da ti kažem,ti bolje znaš…-poče Muriz.Tvoja je starija u svakom slučaju.Ali to će posvađati selo…Ako neke stavimo,a neke jok,ko će ljudima na oči!?

-Ne znam-reče hodža-ali ja samo velim kako bi trebalo i kako je po islamu.Jedino što možemo jest da ničije ime ne stavljamo već da napišemo:spomenik šehidima poginulim u odbrambenom ratu.I mirna Bosna.Jer da na ploči,još pred džamijom,stoje imena ljudi koji nikada u nju kročili nisu…pa kakva je to poruka današnjoj omladini?!

-Ne znamo,hodža…-počeše i drugi negodovati.

Diže se graja,neko reče kako nije dobro da je ploča prazna pa predloži,ako je već tako-da onda naprave manju.Ali drugi se odmah usprotiviše uz objašnjenje kako mala ne valja jer bi im se odmah iz drugih džemata smijali kako su i na šehidima pare šparali.

-Ja predlažem-podiže ton Muriz-da se o ovome ne raspravlja sad.Ima do ploče,naće se neko rješenje.Drugom prilikom ćemo rješavati ovaj problem.Hajde sad da prikupimo pare,pa ćemo onda o tome kako ih trošiti.

-U pravu je Muriz!-začu se džamijom.Dobro čojek zbori!

I hodža se,kad vidje da je uznemirio džematlije,složi sa Murizom i ušuti.Nije mu bilo pravo što ga Muriz presjekao i što su ostali članovi odbora odmah s njim solidarisali,ali vidje da mu ne ostaje prostora za ozbiljniju diskusiju.Čekala ih je još jedna tačka dnevnog reda i on odluči da je najbolje da ono što ima reći-bar za sad-zadrži za sebe.

Trebalo je još dogovoriti ko će prvi poći u obilazak sela.Plan je bio da idu po dvojica,tridni oni,pa sljedeća tri dana drugih dvoje.Meho ih zamoli da ne bude prvi,jer ovih dana je u poslu:breskvu mu pojedoše ose i pčele i mora je kutarisavati.Muriz se prihvati da on i još jedan nosaju sergiju prva tri dana,pa da onda preuzmu Meho-i neka se dogovore ko će s njim.Hodža uze papir i sve zapisa:podijeliše se po danima,njih šestorica u tri grupe po tri dana.Devet dana,složiše se,dosta je da se obiđe svaka kuća u selu.

Pare koje preteknu od avlije potrošit će se na otvor džamije.Muriz reče kako je otvor važan koliko i sve što budu izgradili.To je jedinstvena prilika da se pokažu pred muftijom i pred ljudima koji se pitaju,pred Strankom koja im je vazda valjala,a bogami i pred drugim džematima.Stoga na otvoru ničega ne smije faliti,inače je bolje da ga ni ne prave.S Murizom se,kao i obično,svi složiše.

Već je padao akšam kad se odbor počeo razilaziti.Na vratima džamije,jedan po jedan,selamili su se s hodžom,koji će ostati da pusti ezan i sam klanja.Na kapiji se Meho dohvati kutije i zapali cigaretu.Dok je uvlačio prvi dim,iz zvučnika s munare poče okuisati medinski hodža.Mehi se njegov glas učini neprirodnim-pa sjede u pasata i zalupi vratima.Za njim ostade oblak duhanskog dima i,koji trenutak potom,izmiješa se s mrakom.

Ezan potraja vrlo kratko.Kao da ga je hodža,nevičan novom uređaju,pustio ubrzanog.Kad utihnu,ponovo zapjevaše zrikavci;i akšam nastavi padati na selo koje mu se odupiralo paljenjem svjetala u kućama i ispred njih.

 

Izvor:Almin Kaplan:MEHO;VBZ Zagreb 2019.

Priredio:Kemal Mahić

1032 Posjeta 1 Posjeta danas