NA SASTANAK je Muriz donio kartonsko pake,selotejp i marker.Pake su najprije oblijepili i na njemu napravili prorez za novčanice.Markerom su napisali:sergija za džamijsku avliju.Još im je ostalo da se dogovore oko toga šta će ljudima pričati po kućama.Jer narod je takav,tražit će da im se kaže šta to avlija podrazumijeva i kako su je oni,iz džematskog odbora,zamislili?
Muriz je rekao da će im iz građevinskog preduzeća,ljudi za to stručni,kasnije nacrtati sve do u detalj.Ono što oni trebaju objasniti narodu jest da obnova avlije podrazumijeva prekrivanje komplet dvorišta pločama od mermera i šadrvan sa šest česama i isto toliko fiksnih stolica.Znači,šest ljudi će istovremeno moći uzimati abdest!I,naravno,u avliji će dići spomenik šehidima dubravskog kraja.
-A ako budu pitali imamo li spisak onih čija ćemo imena udriti na ploču?-upita neko od članova odbora.-Imamo li to?
-Šta da im kažemo?-pridružiše se ostali.
Muriz se tu malo trznu,razmisli,pa nastavi.
-Pa,jeboga,valjda se zna ko je šehid,a ko nije!?Trebat ćemo odabrati dvoje-troje da spisak naprave,ali to ne možemo sad.
Za riječ se sad javi hodža:
-Treba o toj stvari dobro povesti računa.Nisu ni svi šehidi-šehidi.
-Kako to misliš,hodža?-upita Muriz.
-Pa nisu svi koji su u ratu poginuli bili muslimani.Među njima je bilo i onih što su sovali i alkoholom se opijali,možda su se neki i drogirali,bludničili…Takve ja na ploču ne bi mećo!-reče hodža i zašuti.
Sastanak tad pritisnu tišina,mogla se nožem rezati.Čulo se samo kucanje kazaljke sata kojeg mnogi-jer ga tek tad pogledaše-kao da nisu ni bili svjesni.Meho pomisli da bi možda on trebao nešto reći,ali nije znao šta.Sjetio se svog druga koji je s njim otišao na akciju i poginuo-mjesec dana poslije vratili mu leš u razmjeni.Eso mu bilo ime,a zvali ga Esko-e on je volio sve o čemu hodža zbori.Kako bi njegovoj majci-počeše Mehu salijetati pitanja-objasnio zašto ga nema na spisku?Zanio se Meho toliko da se u jednom trenutku prepade kako su mu misli čujne,pa se trznu i one iz glave odlepršaše ko jato poplašenih ptica.
-Ne znam,hodža,šta da ti kažem,ti bolje znaš…-poče Muriz.Tvoja je starija u svakom slučaju.Ali to će posvađati selo…Ako neke stavimo,a neke jok,ko će ljudima na oči!?
-Ne znam-reče hodža-ali ja samo velim kako bi trebalo i kako je po islamu.Jedino što možemo jest da ničije ime ne stavljamo već da napišemo:spomenik šehidima poginulim u odbrambenom ratu.I mirna Bosna.Jer da na ploči,još pred džamijom,stoje imena ljudi koji nikada u nju kročili nisu…pa kakva je to poruka današnjoj omladini?!
-Ne znamo,hodža…-počeše i drugi negodovati.
Diže se graja,neko reče kako nije dobro da je ploča prazna pa predloži,ako je već tako-da onda naprave manju.Ali drugi se odmah usprotiviše uz objašnjenje kako mala ne valja jer bi im se odmah iz drugih džemata smijali kako su i na šehidima pare šparali.
-Ja predlažem-podiže ton Muriz-da se o ovome ne raspravlja sad.Ima do ploče,naće se neko rješenje.Drugom prilikom ćemo rješavati ovaj problem.Hajde sad da prikupimo pare,pa ćemo onda o tome kako ih trošiti.
-U pravu je Muriz!-začu se džamijom.Dobro čojek zbori!
I hodža se,kad vidje da je uznemirio džematlije,složi sa Murizom i ušuti.Nije mu bilo pravo što ga Muriz presjekao i što su ostali članovi odbora odmah s njim solidarisali,ali vidje da mu ne ostaje prostora za ozbiljniju diskusiju.Čekala ih je još jedna tačka dnevnog reda i on odluči da je najbolje da ono što ima reći-bar za sad-zadrži za sebe.
Trebalo je još dogovoriti ko će prvi poći u obilazak sela.Plan je bio da idu po dvojica,tridni oni,pa sljedeća tri dana drugih dvoje.Meho ih zamoli da ne bude prvi,jer ovih dana je u poslu:breskvu mu pojedoše ose i pčele i mora je kutarisavati.Muriz se prihvati da on i još jedan nosaju sergiju prva tri dana,pa da onda preuzmu Meho-i neka se dogovore ko će s njim.Hodža uze papir i sve zapisa:podijeliše se po danima,njih šestorica u tri grupe po tri dana.Devet dana,složiše se,dosta je da se obiđe svaka kuća u selu.
Pare koje preteknu od avlije potrošit će se na otvor džamije.Muriz reče kako je otvor važan koliko i sve što budu izgradili.To je jedinstvena prilika da se pokažu pred muftijom i pred ljudima koji se pitaju,pred Strankom koja im je vazda valjala,a bogami i pred drugim džematima.Stoga na otvoru ničega ne smije faliti,inače je bolje da ga ni ne prave.S Murizom se,kao i obično,svi složiše.
Već je padao akšam kad se odbor počeo razilaziti.Na vratima džamije,jedan po jedan,selamili su se s hodžom,koji će ostati da pusti ezan i sam klanja.Na kapiji se Meho dohvati kutije i zapali cigaretu.Dok je uvlačio prvi dim,iz zvučnika s munare poče okuisati medinski hodža.Mehi se njegov glas učini neprirodnim-pa sjede u pasata i zalupi vratima.Za njim ostade oblak duhanskog dima i,koji trenutak potom,izmiješa se s mrakom.
Ezan potraja vrlo kratko.Kao da ga je hodža,nevičan novom uređaju,pustio ubrzanog.Kad utihnu,ponovo zapjevaše zrikavci;i akšam nastavi padati na selo koje mu se odupiralo paljenjem svjetala u kućama i ispred njih.
Izvor:Almin Kaplan:MEHO;VBZ Zagreb 2019.
Priredio:Kemal Mahić
